Koje zemlje bi mogle da postanu novo žarište?

Broj zaraženih od korona virusa i broj smrtnih slučajeva dostigli su vrhunac u mnogim evropskim i severnoameričkim zemljama, ali analize pokazuju da neke države u razvoju još nisu iskusile najgore u vezi sa ovom epidemijom.

Ne postoji matematička formula koja bi precizirala koje bi zemlje mogle postati nova žarišta u globalnoj krizi, ali brojni faktori mogu da pomognu u otkrivanju nacija u kojima će najverovatnije doći do najveće epidemije, navodi Skaj njuz.

Dr Samir Bat, predavač na Imperial Koledžu u Londonu, koji savetuje vladu Velike Britanije o odgovoru na krizu koju je izazvao korona virus, kaže da je prvi korak razumevanje stope rasta epidemija.

Na osnovu sprovedene analize o dupliranju slučajeva širom sveta, primećuje se da broj slučajeva brzo raste u centralnoafričkim, latinoameričkim i južnoazijskim zemljama.

U martu je profesor Ser Dejvid Spigelhalter sa Univerziteta Kembridž predvideo da će se Britanija suočiti sa istim problemima kao i Italija, jer se slučajevi približno udvostručuju svaka tri dana.

Za izbijanje epidemije neke zarazne bolesti, važno je znati „stopu rasta“ koja ukazuje na to koliko se brzo povećava broj zaraženih.

„Stopa smrtnosti je niska u zemljama u razvoju iz širokog spektra razloga koji će se razlikovati od zemlje do zemlje i oni uključuju kasni početak epidemije, razlike u izveštavanju i različite intervencije“, istakao je dr Bat.

Bolja mera za procenu uticaja COVID-19 je veći broj smrtnih slučajeva, koji se odnosi na broj smrtnih slučajeva iznad prosečnog broja umrlih u pojedinoj zemlji.

Trenutno je teško proceniti, ali nekoliko analiza širom Evrope pokazalo je da je broj drugih smrtnih slučajeva veći od broja preminulih od korona virusa.

To je slučaj i u mnogim zemljama u regionima u razvoju.

Peruanski mediji su javili da je u aprilu bilo 2.248 više smrtnih slučajeva u poređenju sa prethodnom godinom, ali da je samo polovina njih bila posledica COVID-19.

Broj preminulih usled respiratornih bolesti u brazilskom gradu Manausu pet puta je veći nego tokom istog meseca prošle godine, ali samo jedan od četiri slučaja je bio posledica COVID-19.

Dr Majkl Tildesli, profesor sa Univerziteta Vervick, rekao je da još uvek postoji neizvjesnost u pogledu potencijalnog broja smrtnih slučajeva u Africi kao posledica pandemije.

„Prosečna starost stanovništva u Africi je znatno manja nego u Evropi i postoje jasni dokazi, bar u Evropi, da je rizik od komplikacija usled infekcije značajno veći kod starijih osoba“, istakao je dr Tidesli.

„Međutim, postoji određena zabrinutost u vezi sa relativno malim kapacitetom zdravstvenih sistema u Africi u poređenju sa mnogima u zemljama Evrope“, dodao je on.

Ujedinjene nacije su upozorile da bi epidemija korona virusa mogla da ima razorni uticaj na zemlje u razvoju.

U izveštaju UN se sugeriše da bi siromaštvo moglo da se poveća pri put od 1990. godine.

Da bi se izborile protiv epidemije, mnoge zemlje u regionima u razvoju uvele su stroga ograničenja u ranim fazama, ali stope prenosa su i dalje visoke.

Južna Afrika, gde je teško bilo ograničiti kretanje u nekim naseljenim gradovima, kontrolisala je njeno izbijanje kombinacijom masovnog skrininga i ciljanog testiranja.

Dr Tildsesli je naveo da je Afrika manje pogođena jer su mnoge zemlje uvele restriktivne mere, ali da bi broj zaraženih mogao da bude mnogo veći s obzirom na ograničenja vezana za testiranje.

„Dnevni broj potvrđenih slučajeva u nekim zemljama, poput Južne Afrike, Egipta i Nigerije i dalje raste, mada u Južnoj Africi to može, delimično biti posledica razmere testiranja koja se odvijaju u zemlji“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.