Koliko je realno da mere u Srbiji budu ukinute ovog datuma

Krizni štab je definisao 21. jun kao datum kada će biti značajnijeg popuštanja mera, ali su dva uslova – 50 odsto vakcinisanih i manje od 100 pozitivnih na korona virus dnevno. Međutim, čuju se i drugačije ocene, kako ovaj broj vakcinisanih ni izbliza nije dovoljan i da nam treba 60%, 70% pa čak i 90% da bismo mogli biti sigurni da ukidanje mera neće dovesti do novog talasa.

Kako se bliži jun, istražujemo da li je realno da 21. juna budu ukinute mere i koliko je 50% vakcinisanih odraslih građana Srbije sigurna zaštita od novog rasplamsavanja epidemije.

Magični datum i otrežnjujuće upozorenje

Dan muzike, koji se svake godine obeležava 21. juna, kada i simbolično počinje leto, urezao se u svesti javnosti kao datum kada bi se sve mere protiv korona virusa mogle ukinuti i kada će se građani Srbije vratiti normalnom životu.

Razlog takvom optimizmu je uspeh vakcinacije i neprekidan pad broja obolelih i mrtvih na dnevno nivou. U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 9.986 osoba, od kojih je pozitivno 326 dok je, nažalost, 12 osoba preminulo.

Iako je javnost očekivala da će broj zaraženih spustiti brzo, on se ustalio na između 300 i 400 novozaraženih dnevno, a svaki dan umire preko deset pacijenata.

Zato je epidemiolog dr Branislav Tiodorović upozorio da se to ne dešava toliko brzo kao što se očekivalo. On je izjavio da se „svi podaci se kreću u dobrom smeru“, ali „cilj je da se spustimo ispod 100 infekcija dnevno i približimo broju od 60 do 70 odsto imunizovanih građana“.

On je za RTS izjavio da je „došlo je do tendencije značajnog pada novozaraženih“. Ipak, upozorava da se to ne dešava toliko brzo koliko se očekivalo i da virus i dalje cirkuliše među onima sa slabijim imunitetom.

Dr Tiodorović je ponovio da je lek za to vakcinacija.

– Sada je trenutak da se pojača rad na vakcinaciji, da se obuhvati što veći broj mladih i sredovečnih za što kraće vreme i, sa druge strane, da sve mere sprovodimo što jednostavnije kako bismo se pripremili za normalan život u naredna dva-tri meseca.

On je istakao da je situacija na jugu i jugoistoku Srbije slična kao i u severnijim krajevima i Beogradu, gde je u kovid režimu ostala samo specijalizovana bolnica u Batajnici.

– Prepolovili smo, pa čak sveli na trećinu broj kovid bolnica. Svi podaci se kreću u dobrom. Ipak i dalje imamo umrlih, a svaki život je neprocenjiv – kaže dr Tiodorović.

On se i osvrnuo i na pojedine tvrdnje da je za kolektivni imunitet potrebno od 90 do 95 odsto vakcinisanog stanovništva. Dr Tiodorović kaže da epidemiolozi računaju da je za to potrebno od 60 do 70 odsto, računajući i one koji su preležali bolest i imaju dobar titar antitela.

Kao primer za to naveo je Maltu i Izrael, a na putu da to postigne je i Velika Britanija. Ako budemo odgovorni i vakcinisali sve mlade, imaćemo sigurniju situaciju, naglasio je, i istakao da je cilj da se spustimo na manje od 100 infekcija dnevno i pomenutih 60 do 70 odsto imunizovanih.

– Ako se sve lokalne zajednice potrude da se postignu planirani rezultati, ukidanje mera mogli bismo da pomerimo i na sredinu juna – zaključio je Tiodorović.

Predaleko smo od kolektivnog imuniteta

Sličnu, ne preterano optimističnu izjavu je dao nedavno i njegov kolega i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.

Iako je rekao „da se aktivnost virusa znatno smanjuje i izlazimo iz talasa“ postavlja ozbiljno pitanje da li je to „predah ili porast ponovni“. On je izneo ocenu da smo „predaleko od kolektivnog imuniteta“.

– Previše smo daleko od kolektivnog imuniteta, treba nam još vremena i vakcinisanja da bi mogli da se nadamo da nećemo imati porast na jesen.

Podsetimo, on je ranije izjavio kako je cilj „vakcinacija tri miliona ljudi“.

– Cilj je da vakcinišemo do tri miliona ljudi. Već sam rekao da nam 1,5 miliona vakcinisanih obezbeđuje nešto bolju situaciju, a tri miliona je željeni broj koji bi smanjio prisustvo virusa na pojedinačne slučajeve

Ne bi se smeli ograničiti na jedan datum

Virusološkinja dr Nada Kuljić Kapulica kaže za Blic da treba biti oprezan zašto što „niko ne može da odredi datum kada ćemo završiti s pandemijom“.

Po njenom mišljenju, sve zavisi od prokuženosti stanovništva, ali da nije moguće reći da li je dovoljno 60%, 70% ili 80% stanovništva koje je preležalo korona virus ili imunizovano.

Ona je rekla da na osnovu proučavanja prvog humanog korona virusa koje je rađeno pre trideset godina, prokuženost iznosila od ispod 70% do 85%.

– Taj virus, koji kolokvijalno znamo kao običnu prehladu i ovaj sad virus se razlikuju, tako da je nezahvalno reći koliko će ljudi biti prokuženo i kad.

Ona je rekla da se ne bi ograničila ni na jedan datum.

– U svakom slučaju, dosta toga zavisi od obima vakcinacije tako da ne bih mogla da odredim neki datum.

Ona je rekla da je ključ svega – vakcinacija.

– Vakcina je mera bez koje se ne može. Oni koji mogu da se vakcinišu, treba da to da učine. I zbog sebe i zbog onih koji ne mogu iz raznih razloga.

Kad budemo imali 60%, možemo da kažemo da smo zaštićeni

Virusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler rekao je da je po njegovom mišljenju „60% vakcinisanih potreban broj da bismo mogli da kažemo da smo blizu sigurnosti“.

Ipak, on je rekao da ima osećaj da su se „mnogi opustili“ i da „treba biti obazriv“ i ne slušati one koji ne poznaju pravu meru opasnosti već stručnjake te da moramo da dostignemo minimum 55% ili 60% vakcinisanih kako bismo mogli da popustimo mere. Po njemu, idealni broj „imunizovanih “ je 4.000.000.

– Neko kaže više, neko manje. Pominje se i 3.000.000 vakcinisanih. To je dobro, ali sa tim brojem niste uradili mnogo. Tek sa 4.000.000 možete da razmišljate o pobedi nad koronom.

Ovo je blisko oceni epidemiologa dr Vladimira Petrovića, koji je još u februaru ove godine izjavio kako je neophodno da imamo minimalno 70% vakcinisanih da bismo zaustavili epidemiološke talase.

– Da bismo bilo apsolutno mirni, potrebno je da imamo 95% populacije imuno. S druge strane, da bismo bili relativno mirni, znači da nemamo epidemijske talase treba da imamo imunitet oko 70 odsto populacije.

Oprez, pre svega

Bolno iskustvo od pre godinu dana može nam biti od velike pomoći u trenutnoj situaciji.

Iako smo, posle lokdauna i završetka prvog talasa, imali dramatičan pad novoobolelih, epidemija se ponovo razbuktala čim je ukinuto vanredno stanje i propisane mere Kriznog štaba bile svedene na preporuke. Ipak, posle godinu dana imamo nešto što tada nismo imali – vakcine.

I to ne jednu već vakcine četiri različita proizvođača.

Uspeh vakcinacije je nesumnjiv i ako bi se vakcinacija ovim tempom nastavila, bez sumnje je da će brojke nastaviti da padaju. Međutim, i dalje postoji velik broj građana koji ne želi da se vakciniše – a naročito je loša situacija kod mladih do 30 godina, od kojih se tek 12% vakcinisalo.

Kako je ta grupacija zbog svojih životnih navika posebno osetljiva na zarazu i lako je prenose na starije, izaziva zebnju mogućnost da se pre šireg obuhvata vakcinacijom organizuju festivali i dozvole žurke i veća okupljanja, prenosi Blic.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.