Kome možda nije u interesu da pandemija završi?

Razmišljanje o namernom širenju lažnih informacija o vakcini moramo sagledati i iz perspektive zarade. Kompanije koje proizvode vakcine neće imati dugoročne profite kao na primer proizvođači maski i antigenskih testova.

Tako je, na primer, američka farmaceutska kompanija Fajzer podigla prognozu prihoda od prodaje vakcina protiv kovida-19 za ovu godinu na 36 milijardi dolara.

Fajzer je saopštio u utorak da u 2022. godini očekuje od prodaje vakcina prihod u iznosu od 29 milijardi dolara, što je iznad prognoza na Vol Stritu, budući da pregovara sa više zemalja o potpisivanju ugovora o isporukama preventivne injekcije protiv korone.

To je za 7,5 procenata iznad projekcija iz drugog kvartala, kada je kompanija predviđala celogodišnji prihod od vakcina u iznosu od 33,5 milijardi dolara i dvostruko je više od očekivanja na početku godine, izveštava agencija AP.

Osam ekonomskih analitičara na Vol Stritu su u anketi Refinitiva u proseku predvideli da će Fajzerov prihod od vakcina iznositi 22,15 milijardi dolara iduće godine.

Strah je normalan odgovor

Kada nam se dogodi nešto novo i nepredviđeno, strah je logična reakcija. Dok su se neki uplašili virusa i zbog toga pristali na vakcinaciju, postoji niz ljudi koji se više od bolesti boje samog cepiva. Biti oprezan i istražiti posledice nove vakcine je nešto što bi trebalo da urade svi, ali problem nastaje kada informacije tražimo na pogrešnim mestima. U prašumi informacija teško je izdvojiti one proverene, ali ako je informacija potkrepljena relevantnim istraživanjem svakako je verodostojnija nego iskustvo pojedinca koje može i ne mora da bude istinito.

Kada smo pogonjeni strahom i panikom, svaka informacija koja ih još više potpaljuje sprečiće nas da razlučimo šta je uistinu tačno i relevantno. To se naziva i research bias, odnosno traženje dokaza za ideju koju već imamo i pri tome izbegavamo suprotne rezultate koji su možda relevantniji.

Uopšteno, nepoverenje u vlasti i čelnike država mnoge širom cele planete je podstaklo da se ogluše na službene izveštaje o virusu i vakcini i informacije potraže na društvenim mrežama i blogovima. Problem kod takvih izvora informacija je što često šire neproverene i neistinite podatke pod krinkom zaštite i otkrivanja „skrivene istine“. Jako je važno da proverimo izvore informacija koje čitamo! Isto je važno i da situaciju pogledamo sa svih strana.

Osobe koje ne žele da prime vakcinu često pozivaju na ideju da je vakcina napravljena kako bi velike farmaceutske kompanije zaradile još više novca i samim time nije efikasna i izaziva niz nuspojava. Kada pogledamo brojke zaraženih, službenu statistiku koliko je zaraženih i preminulih nevakcinisano, najbolje možemo videti da ovakvi navodi nisu istiniti. Da nuspojave postoje niko ne demantuje, ali da su ozbiljne toliko da je bolje preskočiti vakcinu jednostavno nije istina, a to su potvrdile i italijanska i izraelska studija.

Ideja da proizvođači vakcina samo žele da zarade na pandemiji nema smisla jer na kraju dana cepivo pomaže da se smanji broj zaraženih, usporava širenje virusa i ako je podeljeno dovoljnoj količini ljudi može osigurati kraj pandemije, što najbolje vidimo po primeru boginja koje su prva bolest koju smo pomoću vakcina iskorijenili, piše CDC.

Postoji mnogo kompanija koje zaista imaju profit od pandemije i koje bi širenjem lažnih informacija o štetnosti vakcina mogle produžiti trajanje pandemije, a samim time i priliv novca (ovde ne govorimo da te kompanije to zaista i rade, samo nudimo drugi pogled onima koji tvrde da se na vakcinaciji insistira zbog nečije zarade prim.aut). Važno je da kod donošenja odluka o vakcini sagledamo i ovu, drugačiju stranu koja bi mogla profitirati širenjem informacija o štetnosti vakcina kako bi što više produžili pandemiju koju možemo zaustaviti.

Kako znati da je informacija relevantna?

Za niti jednu informaciju ne možemo biti 100 % sigurni da je istinita. To je ujedno i premisa cele nauke koja se bazira na dokazima, odnosno istinu temelji na teoriji za koju postoji najviše dokaza.

Dobra i relevantna informacija dolazi iz istraživanja koje je sprovedeno na značajnom broju ljudi. Pet ljudi ne čini celu populaciju, kao ni hiljadu, ali je broj od hiljadu ljudi znatno relevantniji nego njih pet. Velika istraživanja poput onog izraelskog sprovedena su na preko milion osoba što nije mala brojka. Takođe je osim broja učesnika u istraživanju važno pratiti i ko informaciju prenosi. Naučni portali kao što su Nature, BBC, National Geographic i Smithsonian primer su dobrih izvora informacija jer prolaze strogu selekciju informacija koje prenose. Kada uporedimo ovakve znanstvene divove i navode pojedinaca na društvenim mrežama i blogovima, lako možemo videti kome treba verovati, prenosi Miss Zdrava.

Zato je važno proveriti svaki navod i potkrepiti ga relevantnim istraživanjem pre donošenja odluke, ne samo o vakcinaciji nego i drugim dilemama koje imamo. Izbeći research bias u stanju straha i panike nije lako, ali nije nemoguće već je neophodno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (3)