Korona: kad nam stiže drugi talas?

Dok se polako popuštaju mere uvedene zbog korona-virusa, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da SARS-CoV-2 „možda nikada neće nestati“. Zabrinutost od drugog, a možda i trećeg talasa infekcija raste.

U početku je izgledalo kao da će život veoma dugo da nam se odvija iza zatvorenih vrata, možda čak i do kraja letnjeg raspusta. Ali, onda se situacija odjednom promenila i vrata su se otvorila pre nego što se mislilo. U Nemačkoj, Španiji, Grčkoj i drugim zemljama ukinute su najrestriktivnije mere. Ali, raste zabrinutost da bi planetu mogao da zahvati drugi talas infekcija.

Već sada se pojavljuju prvi predznaci drugog talasa ovog novog korona-virusa: Kina i Rusija beleže nove infekcije, a čak i u Južnoj Koreji, koja je nakon prvog talasa bila hvaljena zbog uspešnog suzbijanja širenja epidemije, ljudi se ponovo inficiraju virusom SARS-CoV-2.

Drugi talas manjeviše neizbežan

„Ovaj virus bi mogao da se razvije u još jedan endemski virus u našim društvima. Možda nikada neće nestati“, rekao je Majk Rajan, direktor Zdravstvenog programa za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na konferenciji za štampu.

Ni drugi virusi, na primer HIV, nisu jednostavno nestali, kaže Rajan. Ali, naučnici su razvili lekove koji virus drže u šahu i zaraženom omogućavaju život u koegzistenciji sa patogenom. Veoma malo virusa je iskorenjeno, poput virusa velikih boginja.

Svi drugi virusi su i dalje među nama. Ako pogledamo unazad vidimo da drugi talas jedne pandemije može da bude mnogo gori od prvog.

Špnaski grip došao da ostane

Španski grip 1918. došao je u tri velika talasa i kako se procenjuje, odneo 50 miliona života. Pandemija je počela u martu 1918. Vrhunac je dostigla tokom drugog talasa krajem iste godine. Centri za kontrolu i prevencije bolesti (CDC) u Sjedinjenim Državama polaze od toga da je drugi talas odgovoran za najviše smrtnih slučajeva u SAD (zemlji u kojoj je, kako se pretpostavlja, virus i nastao). Početkom 1919. je došao treći talas i trajao je do sredine te godine. Virus verovatno nikada nije u potpunosti nestao.

Prema jednoj studiji iz 2006. svi slučajevi influence A – infleunce koja pogađa ptice i sisare – od pandemije španskog gripa su „uzrokovani naslednicima virusa iz 1918.“

Nema međunarondih standarada za drugi talas

Kako bi se umanjio rizik od izbijanja novog talasa infekcija, Svetska zdravstena organizacija savetuje u ažuriranoj strategiji za COVID-19 od 19. aprila da se popuštanje mera vrši „postepeno“, „bazirano na evidenciji i dokazima“.

„U idealnom slučaju, između pojedinčanih faza bi trebalo da se napravi pauza najmanje dve nedelje (vreme inkubacije COVID-19). Tako bi bilo dovoljno vremena da se reaguje na odgovarajući način“, navode u SZO.

O tome, međutim, u Nemačkoj nema ni govora. Škole su počele drugu fazu otvaranja samo četiri dana nakon što je počela nastava za više razrede; dakle, bez savetovanih dve nedelje pauze.

Nemačka vlada je za popuštanje mera odgovornost prebacila na savezne pokrajine i opštine. Ukoliko se dogodi da se u jednom regionu u toku jedne nedelje zabeleži 50 infekcija na 100.000 stanovnika, trebalo bi da se ponovo uvedu stroge restrikcije.

No, ovih 50 slučajeva na 100.000 stanovnika su samo brojke. Jer, čini se da nema jedinstvenog globalnog standarda za to šta zapravo znači drugi talas epidemije ili pandemije.

„Drugi talas“ nije utvrđen pojam, kaže Kristijan Lindmajer, portparol SZO u svom pisanom odgovoru na upit DW. „Taj pojam se odnosi (samo) na nova izbijanja zaraze, koja dolaze nakon što je broj zaraženih počeo da opada. Isto važi i za ‘treći‘ talas.“

„Ako bolest u zemljama traje na niskom nivou, i ako nema dovoljno kapaciteta za istraživanje i identifikaciju žarišta, onda postoji opasnost da će bolest ponovo izbiti.“ To posebno važi tamo gde se kreću mase: u velikim gradovima, u izbegličkim kampovima i mestima, na kojima ne postoji mogućnost da se održi društvena i fizička distanca.

Ranije nego što se mislilo

Sada, kada na severnoj hemisferi počinje leto, a Grčka i Španija se uprkos virusu nadaju turistima, drugi talas bi mogao da nas pogodi ranije nego što se mislilo. To su podaci studije koja je objavljena u aprilu u medicinskom časopisu The Lancet.

Veliki talas novih infekcija doveo bi i do novog talasa restrikcija.

„Upravo to pokušavamo da sprečimo. Nadamo se i verujemo u to da će Nemačka, Koreja i druge zemlje biti u situaciji da suzbiju žarišta. U pojedinim slučajevima, na subnacionalnom nivou, morale bi možda da se sprovedu konkretne mere kako bi smanjile određene načine prenošenja virusa“, kaže Majk Rajan iz SZO.

Kako stvari stoje, možda ćemo ipak morati da još jednom odlažemo naše odmore.

(Dojče vele, Danas)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.