Korona nikada neće nestati – čak ni sa vakcinom!?

Čak i nakon otkrivanja i primene vakcine, koronavirus će verovatno ostati još decenijama i kretati se među svetskom populacijom. Stručnjaci takve bolesti nazivaju endemičnim.

Strašna je pomisao na svet sa koronavirusom bez mogućnosti da predvidite kraj. Ali stručnjaci za epidemiologiju i razvoj vakcina kažu da je prihvatanje te stvarnosti presudno za narednu fazu pandemijskog odgovora.

To ne znači da će situacija uvek biti tako strašna. Već postoje četiri endemska koronavirusa koja neprekidno cirkulišu. A mnogi stručnjaci misle da će ovaj virus postati peti. Njegovi efekti postaju blaži kako se imunitet širi, a naša tela se vremenom prilagođavaju.

Za sada, većina ljudi nije zaražena i ostaje podložna virusu. Lako prenosiva bolest porasla je poslednjih nedelja, čak i u zemljama koje su u početku uspele da je suzbiju.

„Ovaj virus je tu da ostane“, rekla je Sara Kobej, epidemiolog i evolutivni biolog sa Univerziteta u Čikagu i dodala:

„Pitanje je, kako bezbedno živeti sa tim?“

Borba protiv endemskih bolesti zahteva dugotrajno razmišljanje, stalni napor i međunarodnu koordinaciju.

Otkrivanje virusa moglo bi da potraje decenijama, ako se to uopšte i dogodi. Takvi napori oduzimaju vreme, novac i, pre svega, političku volju.

Bela kuća i dalje kaže da će letnja vrućina ugušiti virus ili da će on misteriozno nestati. Stručnjaci, čija su mišljenja presudna, smatraju da letnje temperature neće iskoreniti virus.

Izazovi vakcinacije već postaju jasni, uključujući ograničeno snadbevanje, protivljenje vakcini i značajne logističke blokade.

„Sve što radimo je samo kratkoročni odgovor na virus “, rekao je Tom Frajden, bivši direktor centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

„Ljudi me neprestano pitaju šta je ono što moraju da rade“, kaže Frajden i dodaje:

“Jedino što moramo da uradimo je da shvatimo da ne postoji jedna stvar. Potrebna nam je sveobuhvatna strategija koja treba da bude pažljivo sprovedena“.

„Prevencija zvuči isuviše jednostavno“

Ceo svet  se sada okreće vakcini, koja se predstavlja kao rešenje koje će virus uništiti zauvek. Ali svet je to postigao samo jednom, sa malim boginjama, to je merilo koliko je teško vakcinama ukloniti bolest.

Pošlo je skoro dva veka nakon otkrića vakcine i neviđenih međunarodnih napora da se pobede male boginje, koje su odnele stotinine miliona života.

Na kraju, mnogi stručnjaci veruju da bi ovaj koronavirus mogao postati relativno benigan, prouzrokujući blaže infekcije jer naš imunološki sistem razvija memorijisku reakciju na njega putem prethodne infekcije ili vakcinacije.

„Taj proces bi mogao da potraje godinama“, rekao je Andrju Nojmer sa Univerziteta u Kaliforniji.

Barni Grejem, zamenik direktora Centra za istraživanje vakcina savezne vlade, rekao je da se novi planovi za vakcinaciju već protežu skoro deceniju.

„Razmišljamo o stvarima u različitim fazama ili epohama“, rekao je Grejem i dodao:

„Imali smo diskusiju o tome šta može biti spremno pre zime 2021., šta bi moglo biti spremno za 2021/2022 i kakvu vakcinu bi trebalo da imamo nakon što ovaj virus postane sezonski”.

„Uspeh tih vakcina zavisiće i od distribucije, koja je komplikovan proces. U prvih nekoliko godina vakcine, globalna potražnja daleko će nadmašiti ono što proizvođači mogu da ponude“,kaže Grejem.

Bez prethodnih međunarodnih sporazuma, kratkotrajno snabdevanje moglo bi da preraste u ratove, u nadmetanje, prikrivanje i neefikasne kampanje vakcinacije.

(Washington Post, N1)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.