Kuba reformiše socijalistički sistem, smanjuje subvencije gradjanima

Kubanska vlada sprovodi finansijsku reformu kojom će, kako kaže, smanjiti subvencije gradjanima, preurediti valutni kurs i povećati plate.

Više od 60 godina, Kuba je gradjanima gotovo besplatno davala pirinač, mleko, pasulj, šećer, piletinu, čak i cigarete, skoro besplatna je bila i struja, što je mnogima omogućilo da žive.

Mesečnu korpu sa 19 osnovnih namirnica Kubanci su do kraja prošle godine plaćali svega 0,75 dolara (0,6 evra), a od ovog meseca ih ona košta deset pita više – sedam dolara (5,76 evra).

Novim merama vlada želi da poveća produktinost i ublaži ekonomsku krizu preuredjujućui socijalistički poredak, ali zadržavajući opšte beneficije za gradjane u zdravstvu i obrazovanju.

„To je veliki pomak za društvo koje je 62 godine živelo i funkcionisalo na isti način“, rekao je kubanski ekonomista Rikardo Tores i dodao da je osnovna „poruka: za iole lagodan život mora se naći posao“.

Pored pandemije korona virusa sa kojom se bori ceo svet, Kuba se bori i sa padom bruto domaćeg proizvoda za 11 odsto i gubitkom od 5,6 milijardi dolara prihoda zbog ekonomskih sankcija koje je protiv te zemlje ponovo uveo odlazeći predsednik SAD, Donald Tramp.

Obrazovne i zdravstvene usluge i dalje su besplatne, a vlada će i dalje davati mleko za decu do sedam godina i hranu ugroženim grupama.

Medjutim, mnogi smatraju da će reforme dovesti do povećanja nejednakosti u društvu.

Politički analitičar Harold Kardenas je ocenio da bi bilo preterano reći da je ovo početak kraja kubanskog socijalističkog sistema, ali da će se mnoge stvari promeniti.

Oko sedam od 11 miliona Kubanaca je radno sposobno, a nezaposleno je 2,7 miliona ljudi koji dane povode na ulicama u besposlici.

Vlada ne kaže kako će ih zaposliti, već je samo za kraj ove godine načelno najavila zakon o „podsticanju privatnog biznisa“.

Najvidljivija trenutna promena već sada je eliminacija „konvertibilnog pezosa“, kubanske valute s deviznim značenjem, povezane s dolarom koja je imala za cilj izvlačenje novca iz inostranstva koji je bio potreban za kupovinu mnogih dobara, često čak i osnovnih stvari, koje je teško naći a platiti „običnim pesosima“.

Taj sistem dvostruke valute uveden 1994. godine da bi ublažio krizu prouzrokovanu gubitkom pomoći i subvencionisanom trgovinom posle raspada Sovjetskog Saveza. Ali taj sistem je srezao vladine račune, obeshrabrio izvoz i zapošljavanje i finansirao neefikasne državne kompanije koje sada imaju godinu dana da dokažu svoju održivost ili se zatvore. Zato će od sada u opticaju biti samo „kubanski pezos“.

Pored toga, vlada povećava plate – učetvorostručila ih je u nekim slučajevima, i podiže minimalnu platu sa 20 (16,5 evra) na 87 dolara (71,5 evra) mesečno.

Ali malo ko na Kubi pozdravlja promenu jer su cene mnoge robe, uključujući hranu i benzin, takođe porasle. Na primer, kilogram pirinča koštao je 0,25 pezosa, a sada je 7,0 pezosa – 28 puta više. Cena gasa za kuvanje skočila je više od 20 puta. Cena prevoza autobusa upetostručena je.

Toliko je žalbi na nove cene, posebno električne energije, da su vlasti nedavno na javnoj TV objavile da su ih smanjile.

Reforma takođe pogađa rastući privatni sektor Kube, koji je vlada periodično proširivala ili smanjivala pošto ga je dopustila 1993. godine i gde je nastalo 600.000 radnih mesta samo u protekloj deceniji.

Uprkos opštoj zabrinutosti, predsednik Migel Dias-Kanel je obećao da niko neće biti ostavljen po strani već je cilj, rekao je on, da se svim Kubancima „garantuje veća jednakost u pristupu mogućnostima, pravima i socijalnoj pravdi“ i to ne kroz egalitarizam, već „jačanjem interesa i motivacije za rad“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.