U trendu

Le Mer izdao knjigu o periodu provedenom u kabinetu Makrona

BRISEL – Francuski ministar finansija Bruno Le Mer napisao je knjigu u kojoj je opisao svoje vreme provedeno u kabinetu predsednika Emanuela Makrona, ali i brojne svetske političare.

U knjizi „Anđeo i zver“ Le Mer je, između ostalog, opisao teške pregovore sa SAD oko digitalnog poreza i sa evropskim kolegama oko zajedničkog vraćanja duga, ali i o političarima, počevši od Makrona, preko Merkelove, Trampa i drugih, piše briselski Politiko.

Knjiga izlazi svega 15 meseci uoči predsedničkih izbora, a u njoj on opisuje Makrona kao osobu koja svoj stav , šarmantan i zavodljiv, meša sa oprezom u svojim komentarima.

On na poetski način opisuje Makronove oči za koje kaže da imaju „plavi pogled zatamnjen metalnim iskričavim odsjajem, poput jezera obasjanog suncem“.

Njihov radni odnos prikazan je kao „jednostavan, fluidan i neposredan“, međutim ministar implicitno kritikuje predsednikov odgovor na krizu Žutih prsluka, ali i pravi paralelu između apsolutne monarhije 17. veka, koja je dovela do Francuske revolucije i sadašnje države, za koju kaže da bi je trebalo reformisati zbog njene zastarele prakse.

Knjiga u delu koji se odnosi na američckog predsednika Donalda Trampa ima mnogo „zajedljiviji ton“, naročito kada je Le Mer Trampov dolazak helikopterom na samit u Davosu nazvao „apokalipsom sada“.

Takođe, opisujući sastanak G7 u Bijaricu, Le Mer navodi da ga je Tramp slušao „rastreseno“, pre nego što je rekao Makronu da ima „jako lepog ministra“.

On je dodao da Tramp nije slušao ni pregovore koje je vodio njegov ministar finansija Stiven Mnučin, kao i da je odbio da govori pre nego što je lupio rukom o poslužavnik koji se nalazio na stočiću i rekao da je „suviše crn“, a neprijatna scena, piše on, završila se pitanjem koje je Tramp uputio Melaniji u vezi ministra: „Nije li zgodan?“.

U knjizi je Le Mer opisao i nekoliko žena koje su, smatra, promenile politiku unoseći u nju svoj pragmatizam, sposobnost slušanja, skromnost i efikasnost – Kristin lagard, Ursulu fon der Lajen, Margret Vestager i Angelu Merkel.

Štaviše, čitavo jedno poglavlje posvećeno je nemačkoj kancelarki u kome francuski ministar veliča njenu snagu, smele političke poteze o imigraciji, energiju i neverovatnu uzdržanost od koje nikada nije odstupala.

On je takođe obratio pažnju i na njene bore, navodeći da uglovi usana padaju u dve duboke brazde koje su, kaže, kao neprestana skrušenost zbog grešaka Nemačke iz prošlosti, o kojima ona ima „akutno znanje“.

U knjizi je Le Mer govorio i o sebi, pa tako navodi da je on borac koji je pružio žestok otpor Mnučinu u Davosu i koji bi mogao da započne trgovinski rat zbog digitalnog poreza.

O sebi je ironično govorio kao o sveštenom licu ili „birokratskom Džejmsu Bondu bez dozvole za ubijanje“ i pisao o svojoj borbi protiv korona virusa.

Inače, Le Mer je do sada napisao sedam knjiga memoara pod svojim imenom, ali i nekoliko erotskih priča pod pseudoonimom, a veoma često koristi pisanje kao političko oružje kako bi osporavao loše izveštaje o svojim političkim akcijama, piše Politiko.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.