Lokdaun precenjen, najdisciplinovaniji nisu i najuspešniji?

ZAGREB – Lokdaun je precenjen kada je u pitanju usporavanje brzine širenja kovid-19, pa tako neke zemlje koje su uvele stroge mere ipak imaju veoma veliki broj zaraženih, piše Jutarnji list.

Kao primer se navodi Slovenija, treća najgora zemlja na svetu po broju umrlih na milion stanovnika.

Slovenija je zaista uvela strogi parcijalni lokdaun, ali ipak ima više od 1.160 mrtvih na milion stanovnika. Belgija takođe. Jako stroge mere nisu pomogle ni Italiji, Peruu i Španiji, koje su takođe među 10 zemalja najteže pogođenih brojem umrlih od korona virusa, navodi se u tekstu.

Ako radikalne mere deluju, kako je moguće da Belgija ima oko dva puta više mrtvih nego Švedska i kako je moguće da je najednom zemlja nad kojom su se mnogi zgražavali jer je „puštala starce da umiru“ trenutno, prema broju mrtvih na mililon stanovnika u boljoj poziciji nego Hrvatska?

Šveđani i danas ne nose maske, dok su kafići i restorani otvoreni; sprovode mere za koje veruju da su epidemiološki delotvorne i priznaju kako su u prvom talasu loše procenili kako štititi stare u domovima.

Odgovori nisu tako jednostavni, piše dalje Jutarnji i navodi da preterano pojednostavljivanje proizvodi celi niz drugih rizika, jer jednog dana će se žrtvama pandemije pridodavati i svi oni preminuli koji zbog strogih protivepidemioloških mera nisu dobili pravovremenu medicinsku uslugu zbog neke bolesti koja nema veze s korona virusom.

Zatim, tu je i problem, navodi se, što se najstrožim zatvaranjem zemlja uvodi u spiralu straha i još strožih mera.

Političari misle da igraju na sigurno ako zaoštravaju mere jer procenjuju da im sutra u tom slučaju niko neće prigovoriti prevelik broj smrti.

Kako prepoznati onda gde je granica između potrebnih i delotvornih mera i onih preteranih?

Na primer, Nemačka stoji trenutno „solidno“ kad je u pitanju broj smrti na milion stanovnika, ali pojedine nemačke pokrajine ubrzano se približavaju incidenciji koju ima Hrvatska – pune im se bolnički kapaciteti i raste broj umrlih.

Zato Nemačka počinje da govori o zaokretu epidemiološke politike, ali se još ne zna čemu bi zaokret mogao da vodi.

Značajno je i to što je prošle sedmice Nemačka osnovala specijalnu radnu grupu za zaštitu starijih. Hoće li to biti dobar zaokret, ostaje da se vidi, piše hrvatski list.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.