Loša reputacija: Novi pogled Britanskog muzeja na imperatora Nerona

Nova izložba Britanskog muzeja o rimskom caru Neronu otvara se lažnom vesti iz drevnog sveta: posetioce dočekuje slika Pitera Justinova kao Nerona u filmu „Kvo vadis“ kako svira liru – poznati prikaz surovog tiranina koji se, kako se tvrdi, zabavljao dok je Rim goreo.

Ali, pokazuje ta izložba, ta priča je mit o caru o kojem su uglavnom pisali njegovi neprijatelji posle njegove smrti, stvarajući ono što kustos Frančeska Bolonja naziva „Neronom koga volimo da mrzimo“.

„Naš cilj je da pokažemo da se ta slika, koliko god popularna bila, zapravo zasniva na vrlo, vrlo pristrasnim izveštajima. i zato je treba osporiti“, rekla je ona.

„Priča o Neronu govori o tome kako bi trebalo pristupiti informacijama, da uvek treba kritički pristupiti svim izvorima. To je relevantno za Nerona, važno za istoričare, arheologe, važno za sve ljude koji žive svoj svakodnevni život“, smatra ona.

Izložba „Neron: Čovek iza mita“ otvara se za javnost u četvrtak, zbog pandemije koronavirusa šest meseci kasnije nego što je prvobitno bilo planirano. Trajaće do 24. oktobra, a počinje već nedelju dana posle ukidanja ograničenja kretanja u Velikoj Britaniji i dozvole londonskim muzejima da se otvore s ograničenim kapacitetom.

Izložba se oslanja na ogromnu gradju Britanskog muzeja iz rimskog perioda i na predmete pozajmljene iz zbirki u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama.

Više od 200 predmeta – statue, kacige, oružje, nakit i drevne grafite, prikazuje mladog vladara iz nesporne carske loze: Neron je bio čukununuk prvog rimskog cara, Avgusta. U 54. godini naše ere, sa svega 16 godina, postao je car Rima – carstva koje je bilo bez premca po moći, ali koje je zahvaćeno velikim teškoćama, uključujući rat sa iranskim Partskim carstvom na istoku, i ustanak predvođen keltskom kraljicom Budikom u novoosvojenoj Britaniji na zapadu.

Jedan živopisan odeljak govori o surovoj stvarnosti života u rimskoj Britaniji: u Velsu olovo kopaju i izlivaju robovi vezani debelim lancima. Tu je i bronzana glava Nerona, nađena u engleskoj reci pošto je njegova statua srušena tokom pobune, a prikazana je i porodična riznica novca i nakita, sakrivena radi čuvanja tokom nasilja i otkrivena 2014. godine ispod poda jedne prodavnice u gradu Kolčesteru, na istoku Engleske.

Dokazi ukazuju da je Neron bio popularan tokom vladavine. Nadgledao je velike javne projekte, jačajući veze između Rima i luke radi osiguranja snabdevanja hranom, gradeći javnu pijacu i spektakularni skup javnih kupatila. Sponzorisao je raskošne javne zabave s gladijatorima, rvanjem s lavovima i trkama kočija. Čak se i takmičio u trkama u rimskom Cirkusu Makimusu, kao prvi car koji je nastupio na sceni.

Mladi car je bio vođa sa stilom, popularišući dečačku frizuru koju izložba naziva „drskom, ali prefinjenom“.

Neron nije zapalio požar koji je sravnio sa zemljom delove Rima 64. godine nove ere, a nije ni svirao liru dok je grad goreo. U vreme požara čak nije ni bio tamo.

Potom je Neron obnovio grad, doneo strože građevinske propise, a i sebi izgradio raskošnu palatu, Domus Aurea – Zlatnu kuću. Malo je od toga ostalo, ali izložba daje sliku raskoši.

Opsednut zaverenicima, Neron se ubio kada mu je bilo 30 godina. Njegova smrt izazvala je period građanskog rata i donela novu vladajuću dinastiju. Poput političara kroz naredne vekove, ti novi vladari su za probleme Rima krivili svog prethodnika.

Skoro 2.000 godina kasnije, Neron zato ostaje metafora loše vladavine.

Klasicistkinja Meri Berd je nedavno napisala u „Dejli Telegrafu“ da je „teško da postoji politički karikaturista koji povremeno ne oblači nekog modernog vođu u togu, s lovorovim vencem na glavi i lirom, a u pozadini su ruševine od požara, da istakne da tako prikazani vodja ne shvata ozbiljno neku savremenu krizu“.

Neronova vladavina bila je nesumnjivo brutalna: naredio je da mu ubiju majku, kao i jednu, a možda i dve njegove žene. Ali da li je bio nasilniji od ostalih rimskih vladara?

„Ne baš“, rekla je Bolonja. „Svaki car je ljude osuđivao i ubijao. Čak je i Avgust, koji je oličenje dobrog cara, na vlast došao na krvav način“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.