Konačna nagodba o izlasku Velike Britanije iz članstva Evropske unije je „kraj braka iz računa koji je trajao 45 godina“, piše danas u uvodniku francuski list „Mond“ i naglašava da to „takodje baca svetlo na snagu jedinstva koju su u stanju da ispolje evropska 27-orica“.
„Mond“ dodaje da je za „Britance ‘bregzit’ povratak u budućnost…iz godina 1950“ i otad nerešenog položaja Velike Britanije u svetu, podsećajući da je tad britanski premijer Entoni Idn prilikom potpisivanja osnivačkog ugovora o EU poručio da u to London uopšte ne veruje, već želi da se „vine daleko preko mora ka narodima i tamo gde mi igramo ulogu svud u svetu“.
Španski dnevnik „Pais“ kaže da nije ni malo neočekivano što je francuski predsednik šarl de Gol u dva navrata, 1963 i 1967, stavio veto na ulazak Velike Britanije u EU, jer je smatrao da ona po svojstvenim interesima, prioritetima i prošlosti ne može da se uklopi u zajednički kontinentalni projekat“.
Vatreni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU Majkl Grou, šef generalnog sekretarijata britanske vlade, je ocenio da sporazum o „bregzitu“ znači da „sad možemo izgraditi novi okvir prijateljske saradnje s EU…specijalne veze izmedju dve ravnopravne strane“.
Grou je u napisu u londonskom „Tajmsu“ podvukao da Velika Britanija „izvan EU, s ovim dobrim trgovinskim sporazumom, može da se uhvati u koštac s nepravdama i neravnopravnošću koje su Britaniju gurnule u zaostajanje“.
Suštinski suprotstavljeni ideološki stavovi zagovornika „bregzita“ na Ostrvu o cepanju Unije i odbojne velike većine u EU su očigledno ostali nepromenjeni i oni koji su se u Velikoj Britaniji zalagali za izlazak zemlje iz Unije „ne oklevaju u tvrdnji da je Evropska unija tehnokratski nastavak pogubnih imperijalnih planova Karla Velikog ili Napoleona“, ukazuje francuski dnevnik „Figaro“
Mediji, analitičari i političari na kontinentu mahom smatraju da je EU iznudila za sebe povoljan sporazum s Velikom Britanijom u tom ipak za obe strane nepovoljnom „raskidu braka iz računa“, u kome je London uvek neskriveno bio produžena ruka, a mnogi kažu i „trojanski konj“ Vašingtona.
Nagodba o „bregzitu“ se odnosi skoro isključivo na trgovinske veze, a izuzeti su spoljna politika, bezbednost i odbrana, što se sad vidi i da će EU imati odrešene ruke kad je reč o evropskih novim ciljevima „strategijske autonomije“ i odbrambeno-vojne komponente kao ključne poluge u budućem snažnijem delovanju Unije u svetu.
Nije čudno što se na meti zamerki i napada pristalica „britanskog suvereniteta“ ponovo našao francuski predsednik Emanuel Makron, uz tvrdnje da je on mnogo šta kočio u odobravanju stavki sporazuma o „bregzitu“ koje su navodno u bitnom interesu Velike Britanije.
Stara britansko-francuska trvenja su izbila na videlo, ali su u Parizu to sve odlučno odbacili i Makron je rekao ono u šta su svi ubedjeni na kontinentu, a to je da je sporazum o „bregzitu“ Evropsku uniju učinio „sposobnom da nastavi jedinstvena i snažna“.
„Pais“, štaviše, navodi da je „izlazak Velike Britanije iz EU dokazao da je De Gol bio u pravu kad je u dva maha zaustavio njeno učlanjenje u evropski klub“.
„Mond“ primećuje da epidemija korona virusa potpuna izbacila iz sedla obećani ultra-liberalni ekonomski projekat zagovornika „bregzita“ jer je državna intervencija sad postala potpuno nužna potreba, a san o novom britanskom suverenitetu je delom narušen i činjenicom da je za američkog predsednika izabran Džo Bajden, a ne Donald Tramp u koga je i „specijalno partnerstvo s SAD“ Džonson polagao nade.
Džonson je ipak uveren u to da „bregzit“ znači da „ćemo Veliku Britaniju ponovo učiniti velikom“.
Španski dnevnik „Vangvardija“ je možda i podrugljivo napisao da se Džonson u finišu pregovora s Briselom „borio do poslednje sardine“, ciljajući time na odlučne zahteve Londona da evropski ribari nemaju ni izdaleka kao dosad pristup ulova britanskim vodama, iako je vrednost tog ulova zanemarljiva u odnosu na ukupnu trgovinu…ali je Džonson govorio da je to bitno pitanje britanskog suvereniteta.
Londonski dnevnik „Gardijan“ primećuje da iza pobedničkih izjava Londona stoji i to da se „djavo krije u detalju“ i kaže da je činjenica će se mnogo šta promeniti i ne na bolje za Britance koji više neće moći da bez radne vize odlaze da rade, otvaraju račune, školuju se u EU, turistički boravak bez vize je ograničen na tri meseca, uslovi trgovine će biti nešto bolji negó za Kanadu, britanski proizvodjači će morati da poštuju EU norme.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com