Mediji EU: Sporazum o bregzitu – kraj braka iz računa

Konačna nagodba o izlasku Velike Britanije iz članstva Evropske unije je „kraj braka iz računa koji je trajao 45 godina“, piše danas u uvodniku francuski list „Mond“ i naglašava da to „takodje baca svetlo na snagu jedinstva koju su u stanju da ispolje evropska 27-orica“.

„Mond“ dodaje da je za „Britance ‘bregzit’ povratak u budućnost…iz godina 1950“ i otad nerešenog položaja Velike Britanije u svetu, podsećajući da je tad britanski premijer Entoni Idn prilikom potpisivanja osnivačkog ugovora o EU poručio da u to London uopšte ne veruje, već želi da se „vine daleko preko mora ka narodima i tamo gde mi igramo ulogu svud u svetu“.

Španski dnevnik „Pais“ kaže da nije ni malo neočekivano što je francuski predsednik šarl de Gol u dva navrata, 1963 i 1967, stavio veto na ulazak Velike Britanije u EU, jer je smatrao da ona po svojstvenim interesima, prioritetima i prošlosti ne može da se uklopi u zajednički kontinentalni projekat“.

Vatreni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU Majkl Grou, šef generalnog sekretarijata britanske vlade, je ocenio da sporazum o „bregzitu“ znači da „sad možemo izgraditi novi okvir prijateljske saradnje s EU…specijalne veze izmedju dve ravnopravne strane“.

Grou je u napisu u londonskom „Tajmsu“ podvukao da Velika Britanija „izvan EU, s ovim dobrim trgovinskim sporazumom, može da se uhvati u koštac s nepravdama i neravnopravnošću koje su Britaniju gurnule u zaostajanje“.

Suštinski suprotstavljeni ideološki stavovi zagovornika „bregzita“ na Ostrvu o cepanju Unije i odbojne velike većine u EU su očigledno ostali nepromenjeni i oni koji su se u Velikoj Britaniji zalagali za izlazak zemlje iz Unije „ne oklevaju u tvrdnji da je Evropska unija tehnokratski nastavak pogubnih imperijalnih planova Karla Velikog ili Napoleona“, ukazuje francuski dnevnik „Figaro“

Mediji, analitičari i političari na kontinentu mahom smatraju da je EU iznudila za sebe povoljan sporazum s Velikom Britanijom u tom ipak za obe strane nepovoljnom „raskidu braka iz računa“, u kome je London uvek neskriveno bio produžena ruka, a mnogi kažu i „trojanski konj“ Vašingtona.

Nagodba o „bregzitu“ se odnosi skoro isključivo na trgovinske veze, a izuzeti su spoljna politika,  bezbednost i odbrana, što se sad vidi i da će EU imati odrešene ruke kad je reč o evropskih novim ciljevima „strategijske autonomije“ i odbrambeno-vojne komponente kao ključne poluge u budućem snažnijem delovanju Unije u svetu.

Nije čudno što se na meti zamerki i napada pristalica „britanskog suvereniteta“ ponovo našao francuski predsednik Emanuel Makron, uz tvrdnje da je on mnogo šta kočio u odobravanju stavki sporazuma o „bregzitu“ koje su navodno u bitnom interesu Velike Britanije.

Stara britansko-francuska trvenja su izbila na videlo, ali su u Parizu to sve odlučno odbacili i Makron je rekao ono u šta su svi ubedjeni na kontinentu, a to je da je sporazum o „bregzitu“ Evropsku uniju učinio „sposobnom da nastavi jedinstvena i snažna“.

„Pais“, štaviše, navodi da je „izlazak Velike  Britanije iz  EU dokazao da je De Gol bio u pravu kad je u dva maha zaustavio njeno učlanjenje u evropski klub“.

„Mond“ primećuje da epidemija korona virusa potpuna izbacila iz sedla obećani ultra-liberalni ekonomski projekat zagovornika „bregzita“ jer je državna intervencija sad postala potpuno nužna potreba, a san o novom britanskom suverenitetu je delom narušen i činjenicom da je za američkog predsednika izabran Džo Bajden, a ne Donald Tramp u koga je i „specijalno partnerstvo s SAD“ Džonson polagao nade.

Džonson je ipak uveren u to da „bregzit“ znači da „ćemo Veliku Britaniju ponovo učiniti velikom“.

Španski dnevnik „Vangvardija“ je možda i podrugljivo napisao da se Džonson u finišu pregovora s Briselom „borio do poslednje sardine“, ciljajući time na odlučne zahteve Londona da evropski ribari nemaju ni izdaleka kao dosad pristup ulova britanskim vodama, iako je vrednost tog ulova zanemarljiva u odnosu na ukupnu trgovinu…ali je Džonson govorio da je to bitno pitanje britanskog suvereniteta.

Londonski dnevnik „Gardijan“ primećuje da iza pobedničkih izjava Londona stoji i to da se „djavo krije u detalju“ i kaže da je činjenica će se mnogo šta promeniti i ne na bolje za Britance koji više neće moći da bez radne vize odlaze da rade, otvaraju račune, školuju se u EU, turistički boravak bez vize je ograničen na tri meseca, uslovi trgovine će biti nešto bolji negó za Kanadu, britanski proizvodjači će morati da poštuju EU norme.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.