U trendu

Milanović: Državna pomoć smanjila nejednakost

BEOGRAD – Značajna podrška države velikom sloju stanovništva tokom kovid krize u razvijenim zapadnim zemljama, kao i u Srbiji, svakako je smanjila nejednakost koja bi postojala bez tih transfera, kaže specijalni gost Kopaonik biznis foruma Branko Milanović, jedan od vodećih savremenih ekonomista iz oblasti izučavanja ekonomskih nejednakosti i fenomena globalizacije.

„Taj nivo državnog transfera nikada do sada nije bio zabeležen“, rekao je Milanović koji se video vezom obratio na Kopaonik biznis forumu.

Naveo je da se ti programi podrške neće nastaviti kada se završi pandemija i da će se onda videti dugoročniji efekti koje je proizvela pandemija korona virusa.

Jedan od efekata je, kaže Milanović, da se mnogi poslovi obavljaju virtuelno od kuće za poslodavca koji je van zemlje.

„To je bilo tehnički moguće i pre pandemije, ali malo se koristilo, sada je postalo značajanije. Ako se to produži na pet ili 10 godina, znači da ćete imati globalno tržište rada koje će funkcionisati kao da postoji potpuna mobilnost radne snage“, rekao je Milanović.

Naveo je da će poslodavac tako imati priliku da bira da li će zaposliti radnika u Nemačkoj za 30 evra ili radnika u Indiji za 10 evra i dodao da će poslodavac uvek imati razloga da zaposli onog manje plaćenog u Indiji.

Međutim, kaže, realni dohodak onoga ko je zaposlen u Indiji će biti jednak realnom dohotku zaposlenog u Nemackoj, jer je nivo cena u Indiji jedna trećina od cena u Nemačkoj.

„Sa tačke gledišta poslodavaca, on će kupiti jeftiniju radnu snagu, ali sa tačke gledišta radnika u Nemačkoj i Indiji, objektivan standard života radnika u Indiji biće jednak ili možda i viši nego standard zizvota radnika u Nemačkoj zato što je nivo cena u Indiji niži“, rekao je Milanović.

Ispričao je da se u SAD sada dešava da mnogo mladih odlučuje da se preseli u neka jetftnija mesta gde će im troškovi biti manji, u slučaju da mogu da rade virtuelno.
“Realni dohodak raste zahvaljući mogućnosti da ne budu fizički prisutni tamo gde je centar kompanije. To je jedan od dobitaka pandemije, to smo znali i pre pandemije ali nismo primenjivali“, rekao je Milanović.

Naveo je da je globalni lanac vrednosti dobro preživeo neočkivani I veliki šok koji je izazivala kovid kriza, a da je velika nepoznanica odnos između Kine i SAD koji će moguće imati efekta da će se neki lanci vrednosti preseliti, na primer, u Vijetnam.

Smatra da je globalna nejednakost u procesu značajnog smanjenja upravo zbog toga što su Kina I sve velike azijske zemlje imale značajno veću stopu rasta nego zemlje u Evropi i SAD.

Kaže da je Kina zahvaljući svom rastu postala relativno bogata i trenutno više ne doprinosi smanjenju globalne nejednakosti.

„Sada Kina svojim visokim rastom može da doprinese globalnoj nejednakosti, jer će se više odaljiti od zemalja kao sto su Indija, Nigerija, Indonezija, Vijetnam. Nemamo više motor smanjenja globalne nejednakost koji se zove Kina i nemamo ga jer je Kina bila suviše uspsesna i prešla je u više razvijene zemlje“, kaže Milanović i navodi da to znači da sledeći motor ostaje Indija.

Smatra da će dva elementa koja će determinisati sledećih 30 godina Evropu i Srbiju biti gubitak relativnog ekonomskog položaja Evrope u odnosu na Aziju zbog visokih stopa rasta i činjenica da će u top pet odsto najbogatijih u svetu sve značajnije biti prisustvo ljudi iz Azije.

Naglasio je da će u narednim godinama problem biti migacija iz Afrike.

„Evropa mora da bude svesna da će problem migracija trajati možda ceo vek i to je problem na koji Evropa nije navikla“, kaže Milanović i navodi da će taj problem pogoditi i Srbiju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.