Moskovski Karnegi: Na Balkanu opada zainteresovanost za Rusiju

Pandemija korona virusa je pokazala da na Balkanu opada zainteresovanost za Rusiju i zamenjuju je druge države, te da će Moskvi biti teško da se pridržava svoje uobičajene politike u regionu: stvaranja iluzije aktivnog prisustva uz minimum troškova, piše Moskovski Karnegi.

Pandemija korona vurusa može da do neprepoznatljivosti promeni svet, ali to se ne tiče ruske politike na Balkanu. Moskva je koristila „iste kalupe koji je dobro služe“ desetine godina: „Pomoć mora da se pruža u režimu specijalne operacije, brzo i vojno, ali jeftino, da se pruža tako da se EU prikaže kao ravnodušna, a Rusija i predsednik Vladimir Putin kao veliki patrioti Srbije, veći nego što su sami Srbi“, navodi se u analizi.

Karnegi piše da se zato nisu pojavila pitanja o pomoći Albancima, Hrvatima ili bosanskim muslimanima, jer bi to protivurečilo „dugogodišnjoj liniji Moskve da u svim konfliktima na Balkanu obavezno podržava Srbe“. Nije bila predvidjena pomoć ni za zemlje koje su nedavno ušle u NATO – Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

„Jasno je da te zemlje ni same nisu žurile da stanu u red za rusku pomoć. Umnogome zato što doživaljavaju Rusiju kao saveznika isključivo Srba. Moskva je mogla da iskoristi retku priliku nepolitičke pretnje korona virusa kako bi diversifikovala svoje veze u regionu, uspostavila veze sa drugim, nesrpskim smagama. Ali to se nije desilo: jednostavnije je bilo eksploatisanje uobičajene teme istorijskog bratstva sa Srbijom“, navodi Karnegi.

U tekstu se navodi da je ostao tradicionalan i ruski prilaz sadržaju pomoći koja „treba da izgleda efektno u lokalnim medijima, a da realna korist treba da bude drugostepena“.

„Velika zahvalnost Srba za bilo koju pomoć toliko je razmazila Rusiju da je ona izgubila svaki osećaj za proporcije“, ocenjuje se u tekstu.

„Kada je EU predložila Srbiji 15 miliona evra za borbu protiv epidemije, kompanija Jugorosgaz, koja upola pripada Gaspromu, dala je srpskom Ministarstvu zdravlja za iste ciljeve dva miliona dinara, odnosno, oko 17 hiljada evra“, navodi Karnegi.

„Srpska ćerka“ Sberbanke je delikatno prećutala koliko je donirala za respiratore, a NIS je tradicionalno dao besplatni benzin vatrogascima, policiji i hitnoj pomoći, nabraja Karnegi.

U tekstu se dodaje da su proevropski Srbi ironično govorili da Rusija može da ponudi samo naftu i vojsku, te da je prošlo deset godina i da Rusija i dalje pomaže istom naftom i vojskom.

„Svi ti problemi oko ruske pomoći su postojali i ranije, ali su maskirani suvišnom i izmišljenom neiskrenom zahvalnošću srpskih vlasti. Bilo koju sitnicu iz Rusije hvalili su činovnici svih nivoa, državni i provladini mediji. Hvalili jer se to dopadalo biračima i pomagalo da se dobiju nove porcije pomoći i ustupaka Zapada koji strahuje od jačanja uticaja Rusije na Balkanu“, piše Karnegi.

U analizi se navodi da je ovog puta drugačije, i da su se srpske vlasti oslonile ne na Rusiju, već na Kinu, te Karnegi ocenjuje da se bez sumnje može pretpostaviti da će se Vučić i dalje oslanjati na Peking.

Dok srpsko rukovodstvo aktvno diversifikuje spoljne veze, Rusija i dalje nije spremna da napusti poziciju oslanjanja ne samo isključivo na Srbe, već isključivo i na Vučića.

Vučić, „kao glavni i maltene jedini garant interesa Rusije u regionu, …ljubi kinesku zastavu, koristi argument o ruskoj pretnji u pregovorima sa Zapadom i smatra da je Vašington najbolji posrednik u pregovorima sa Vašingonom“, navodi Karnegi.

U analizi se navodi da Vučić sve manje vidi šta dragoceno može da mu ponudi Moskva, i da u svakom trenutku može da „isključi prekidač“ davanja pohvala Moskvi.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.