U trendu

Može li se 2 puta preležati korona?

Virusolog Tanja Jovanović rekla je da ćemo sigurno godinama biti zaštićeni posle preležane infekcije ukoliko je inficirana imunokompetentna osoba – osoba koja može da stvori imunološki odgovor. Nauka pokazuje da je osoba koja je preležala kovid u stvari zaštićena od infekcije istom varijantom virusa, ukazala je Jovanovićeva.

Nalazimo se u situaciji sa sve više vakcinisanih, ali raste i broj zaraženih koronavirusom.

Profesorka doktorka Tanja Jovanović, virusolog, rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da smo virus dobro upoznali i znamo kako se prenosi, a ono što je dovelo do povećanja broja obolelih je nepoštovanje mera.

„Ne postoji odgovornost ni na individualnom, ni na kolektivnom nivou, i sve dok se ovako ponašamo, broj obolelih će rasti“, istakla je Jovanovićeva.

„Upoznali smo virus korone, on je sekvenciran kompletno, upoznali smo patogenezu virusne bolesti, kako virus može da se širi po organizmu, koji ishodi virusne infekcije mogu da budu, kako da dijagnostikujemo bolest, koji su testovi najbolji za dijagnostiku, a koji za prognozu infekcije, tako da mi i dalje pratimo virus i promene“, kaže profesorka.

Prema njenim rečima, ono što je interesantno za koronavirus, on spada u grupu virusa koji ne mutiraju tako često: dve do tri mutacije mesečno. To je virus koji ima veliki genom, sastavljen je od 30.000 strukturnih jedinica i među njima se dešavaju dve do tri promene u toku meseca.

Jovanovićeva ukazuje na to da problem pravi dugotrajna cirkulacija virusa u populaciji, jer želja virusa je da opstane u sredini, a mi, nepoštovanjem mera, povećavamo transmisiju virusa.

Zbog toga imamo nove mutacije do akumulacije mutacije i promena nekih osobina virusa.

„Registrovali smo tri preteća soja virusa, kod nas je od tih pretećih britanski soj, on se promenio u onoj strukturi koja omogućava virusu da uspešno inficira ćeliju, da uspešno uđe u ćeliju, razmnoži se i oslobodi se iz nje“, rekla je ona.

Ishod takve promene virusa je povećana količina u respiratornim sekretima koji se izlučuju u spoljašnju sredinu i zbog toga je transmisija mnogo veća.

Što se tiče obolevanja s jedne strane, i mortaliteta s druge strane, Jovanovićeva podvlači da nije pokazano da mutirani virus utiče na težinu kliničke slike, bolesti, ali lakše se prenosi i zarazniji je.

„Testovi koji se koriste za dijagnozu infekcije i za vakcine nisu pokazali da je smanjena efikasnost vakcina koje su registrovane kod nas“, ukazala je Jovanovićeva.

„Za ‘Fajzerovu’ vakcinu je prilično dobro dokumentovano, za ostale nemamo kompletno obrađene podatke, ali imamo za ‘sputnjik’ i za kinesku, koje su kod nas registrovane, da efikasnost nije značajno smanjena“, rekla je ona.

Znamo sve o virusu, šta je rešenje

Smatra da je rešenje masovna vakcinacija i poštovanje mera. Apeluje na građane da se poštuju mere kako bi se uspostavila kontrola nad epidemijom.

Rekla je da je medicinski deo Kriznog štaba doneo neke preporuke za pooštravanje mera i da su mere strože.

„Ali tvrdim: da se poštuju mere koje su na snazi, sigurno bismo imali mnogo bolju kontrolu nad epidemijom“, istakla je ona.

Ko je primio prvu dozu pa se inficirao

Da bi se postigao zaštitni imunitet, potrebno je da osoba primi dve doze, prva doza pokreće imunološki odgovor, druga doza je potrebna za dobijanje odgovarajuće količine imuniteta koji bi sprečio infekciju.

Između prve i druge doze moguća je infekcija i to nije iznenađenje, kaže virusolog.

A da li će oboljenje biti blaže, zavisi od imunološkog odgovora i kako pojedinac reaguje na vakcinu.

Dodaje da vakcina ne može da izazove infekciju, ne sadrži živi virus.

Nove studije za neke vakcine, kao što je vakcina „Astrazeneke“, pokazuju da i prva doza daje visok nivo zaštite, pa se vodi polemika da li je dovoljno dati samo prvu dozu ili sačekati do 12 nedelja da bi se dala druga doza.

Dosta je pogrešnih informacija o značaju antitela

„Pričali smo o tome da se antitela brzo gube, traju tri do šest meseci, to apsolutno nije tačno, antitela se u toku infekcije sintetišu u dva talasa, u prvom se sintetišu manje kvalitetna antitela, ali predstavljaju prvu liniju odbrane. Prvi talas je 5–14 dana posle infekcije, zatim počinju da padaju, smanjuje se njihova količina posle četiri meseca, to je taj trenutak kada su mnogi istraživači pomislili da će antitela nestati iz organizma, što je u potpunoj suprotnosti s podacima koje znamo o značaju antitela“, rekla je profesorka.

Međutim, u tom trenutku se dešava nešto drugo: počinje sinteza visokokvalitetnih antitela, čiji je poluživot toliko dug da nekada može da bude duži od ljudskog veka.

„Mi ćemo godinama posle preležane infekcije biti zaštićeni ukoliko je inficirana imunokompetentna osoba – osoba koja može da stvori imunološki odgovor“, objasnila je Jovanovićeva.

Za osobe koje su preležale kovid primarno je predloženo da prime vakcinu zbog nejasnoća koje su se javile, nauka pokazuje da je osoba koja je prelažala kovid u stvari zaštićena od infekcije istom varijantom virusa.

Problem može da nastane ako se virus toliko promeni da može ponovo da inficira osobu koja je preležala infekciju. To je slično kao kod virusa gripa, imamo sezonske epidemije i verovatno će i koronavirusne infekcije biti aktuelne i u zimskom periodu, pa ćemo imati sezonske epidemije koronavirusne infekcije.

Da li neke osobe mogu da preleže više puta kovid

„Takvih slučajeva nema dobro dokumentovanih, ima nekih osoba koje su imunokompromitovane ili imaju neke komorbiditete ili neke druge aktuelne infekcije koje su onemogućile razvoj imunološkog odgovora, pričam o globalnim događajima tokom infekcije“, rekla je ona.

Profesorka Jovanović kaže da je apsolutno nedokazano da li osoba koja je imunokompetentna može dva puta da preleži koronu i misli da to nije moguće.

Kada kontrolisati antitela

Vakcine su pravljene na različitim platformama. Jovanovićeva objašnjava da su „Fajzerove“ i „sputnjik“ vakcine koje stimulišu i sintezu antitela i aktiviraju neke ćelije imunskog sistema koje su značajne u snažnoj produkciji antitela.

Prema njenim rečima, antitela posle primanja takvih vakcina možemo da tražimo dve do tri nedelje posle druge doze vakcina.

„Što se tiče kineske vakcine, ona sadrži inaktivisani virus i taj virus stimuliše, pre svega, produkciju antitela, a manje stimuliše ćelijski imunski odgovor. Za produkciju zaštitnog nivoa antitela potreban je neki duži vremenski period, tako da preporučujem da se provere antitela četiri do šest nedelja posle druge doze“, zaključila je Tanja Jovanović.

(RTS)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.