Nema više privatnosti: Zbog jedne fotografije uhapšeno 11 ljudi (foto)

Nedelju dana nakon što je Malezija uvela delimičnu izolaciju u borbi protiv širenja koronavirusa, građevinski nadzornik Hafi Nazhan video je svoje komšije u Kuala Lumpuru kako trče.

Fotografisao je ljude koji se ne pridržavaju mere obaveznog karantina i objavio ih na Tviteru, a stotine korisnika podelilo je njegovu objavu. Fotografije su stigle i do policije pa je uskoro u Nazhanovom komšiluku uhapšeno 11 rekreativaca, prenosi Hina.

Optuženi su za kršenje mere ograničenja kretanja i moraju da plate kaznu u iznosu 1000 ringita, odnosno 230 dolara.

„Bio sam uzrujan jer neki ljudi nisu ozbiljno shvatili meru ‘ostani kod kuće’. To su vrlo obrazovani ljudi“, rekao je 26-godišnji Hafi za Rojters.

Respiratorna bolest koja se pojavila u Kini krajem prošle godine pogodila je oko 1,2 milijuna ljudi i ubila otprilike 65.000, pokazuju podaci Univerziteta Džons Hopkins.

Fejsbukom se širi fotografija muškarca iz Singapura koji uživa u ručku u restoranu iako bi trebalo da bude u izolaciji pa su i tu vlasti reagovale.

Ministar pravde u toj zemlji naredio je istragu, a imigracione vlasti rekle su lokalnim medijima da će muškarac verovatno biti optužen.

Na Novom Zelandu koji će provesti mesec dana u karantinu, policija je 29. marta pokrenula veb stranicu na kojoj građani mogu prijaviti svoje komšije koji krše izolaciju. Veb stranica se srušila zbog preopterećenosti već nekoliko sati nakon što je pokrenuta.

Policija je primila oko 14.000 prijava za manje od jedne nedelje. U prijavama se navodilo da su se građani igrali s frizbijem i organizovali žurke.

U Italiji koja je u karantinu već nedeljama, ljudi su nervozni, vređaju se s balkona i objavljuju fotografije drugih na društvenim mrežama.

U Španiji meštani takođe objavljuju snimke ljudi koji trče, šetaju parkom i voze bicikl – sve zabranjene aktivnosti.

Zdravlje vs. privatnost

Takve objave pokrenule su debatu o digitalnoj etici, a neki tvrde da se uobičajena pravila privatnosti ne mogu primenjivati u zdravstvenoj krizi.

„Kada nam svima preti rizik od zaraze smrtonosnim virusom, ne vidim razlog da pojedinci ne prijave vlastima svoju legitimnu zabrinutost“, rekao je Dejvid Vots, bivši poverenik za privatnost u australijskoj državi Viktoriji.

„Nema mnogo smisla imati pravo na privatnost kada ste mrtvi“, dodao je Vots.

Za Dejvida Lindzija, profesora prava na Univerzitetu za tehnologiju u Sidneju, privatnost nije „apsolutno pravo i uvek se mora uravnotežiti s drugim pravima i interesima“.

Obojica se slažu da bi po završetku pandemije trebalo da se preispita uravnoteženost privatnosti i nadzora.

Džozef Kanataci, posebni UN-ov poverenik za privatnost, strahuje da će mere nadzora od prepoznavanja lica do praćenja na telefonu nadživeti trenutnu krizu.

„Diktature i autoritarna društva često nastanu u vreme pretnji“, rekao je on.

Stigma i strah

Nadzor zajednice takođe bi se mogao iskoristiti „na zlonameran način, posebno za stvaranje predrasuda ili pristranosti“, upozorio je Raman Jit Sing Chima iz organizacije za digitalna prava Access Now.

„Često će ljudi o kojima se obaveštavaju nadležni biti najmanje privilegovani ili bi mogli pripadati, kao u slučaju Indije, zajednici nižih kasta ili ljudima koji moraju da odlaze na posao“, rekao je.

Stručnjaci za ljudska prava strahuju da će desetine hiljada migrantskih radnika, koji su se vratili u Mjanmar nakon uvođenja izolacije u susednom Tajlandu, biti pod snažnim nadzorom.

Mjanmar je dosad potvrdio 20 slučajeva koronavirusa, a ministarstvo zdravlja je upozorilo na „veliku epidemiju“ nakon njihovog povratka s Tajlanda.

Zvaničnici su takođe podsetili javnost da bi za neprijavljivanje ljudi za koje se sumnja da su zaraženi mogla biti izrečena kazna zatvorom od mesec dana.

„Nadzor i praćenje su neophodni s gledišta javnog zdravlja. Što ih brže i učinkovitije možete sprovoditi, to bolje“, rekao je Sid Naing, direktor organizacije Marie Stopes International.

„U ovom trenutku država ne može pružiti potpuni nadzor, pa to ljudi rade jer su prestravljeni. Ali, strahuju i od stigme i diskriminacije, što je problem.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.