Odjeci samita u Sloveniji: Zasad rampa EU za Zapadni Balkan, rasprava o proširenju ipak sledi

Članice Evropske unije zasad nemaju zajedničke stavove kako bar srednjoročno povećati izglede da se Zapadni Balkan ugradi u strukture Unije, što se vidi i kao glavni zaključak susreta vodja EU i regiona u Sloveniji.

Ali će Evropska komisija najpre ovog meseca obelodaniti izveštaj o reformama u regionu, da bi potom lideri EU održali bitnu raspravu o geopolitici, granicama Unije, uključujući i proširivanje, potvrdili su agenciji Beta potvrdili zvaničnici EU u Briselu.

Oni su ukazali na to da je posle samita na Brdu kod Kranja nemačka kancelarka Angela Merkel predočila da ne misli da je svrsishodno utvrdjivanje nekih datuma za članstvo za partnere sa Zapadnog Balkana, već da to treba da usledi „kad budu ispunjeni uslovi“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron saopštio da će EU uskoro održati „suštinsku raspravu o geopolitici Unije i proširivanju“.

Makron je stavove Francuske, ali i još nekih članica Unije, obrazložio tako što je rekao da „moramo najpre temeljito preobraziti funkcionisanje EU, jer je to već teško sa postojećih 27.članica“.

Makron je naglasio da „Unija mora odrediti svoje spoljne granice i razmotriti politiku i odnose prema susedima, a posebno prema Rusiji i Turskoj“, što drugim rečima znači da se sagleda, kad i pod kojim uslovima, bi se granice Unije „mogle proširiti i na Zapadni Balkan“.

Mediji i analitičari su mahom ocenili da ishod samita na Brdu kod Kranja znači da je EU za neko dogledno vreme stavila rampu na mogućnosti da otvori vrata nekom od kandidata za članstvo.

Već je, kako je zaključeno, ponudjen paket finansijske podrške i investicija da bi se jačanjem ekonomske saradnje, trgovine medju samim zemljama regiona na temelju EU vrednosti i pravila pospešili ekonomski boljitak koji bi olakšao i politički preobražaj Zapadnog Balkana, a time i željeno dostizanje stepena demokratskog i ekonomskog razvitka koji bi uverio članice EU da kandidati iz regiona zaslužuju članstvo.

Makron je ponovio da je „potreban politički angažman i investicije EU kako bi se postigla već trgovinska i ljudska integracija u regionu i zajednička politika postupanja prema manjinama“.

Francuski predsednik je, medjutim, predočio da u regionu postoje i dalje vrlo komplikovani odnosi, posebno kad je reč o Srbiji i Kosovu, ocenivši da je „došlo i do nazadovanja, vraćanja u istoriju i velikih napetosti“.

Angela Merkel je navela da bi utvrdjivanje datuma, rokova za članstvo kandidata sa Zapadnog Balkana značila da bi se EU našla pod pritiskom da to ispuni i ako bi se ispostavilo da kandidati uopšte još nisu ispunili uslove, demokratski stasali i ekonomski ojačali da to bude moguće.

Izveštači EU medija sa samita u Sloveniji su javili da je „zamor od proširivanja“ činjenica medju nekim zapadnim članicama Unije, ali da potrebu unutrašnjeg sredjivanja, preuredjenja EU nameće i situacija s nekim državama evropske 27-orice na istoku, protiv kojih je Evropska komisija pokrenula kaznene postupke zbog kršenja nekih temeljnih vrednosti, vladavine prava, nezavisnosti pravosudja, slobode medija, što onda jača strah od ulaska novih članica.

Jer, kako piše francuski list „Lezeko“, loša iskustva sa ranijim učlanjenjem zemalja za koje se ispostavilo da su ušle u EU s velikim manjkavostima upravo na polju vladavine prava, pravosudja, korupcije i organizovanog kriminala, nadovezuje se na izveštaje Evropske komisije o Zapadnom Balkanu, iz kojih proističe da se u regionu te reforme slabo sprovode u delo.

Tu velike zamerke naročito postoje u Francuskoj, Holandiji, Danskoj, Belgiji, pa i Nemačkoj, dok Italija, Austrija, Grčka i članice na istoku EU misle da treba pružiti ozbiljne dokaze da Unija istinski smatra da Zapadni Balkan pripada Uniji.

U Deklaraciju na Brdu kod Kranja je jedva i tek u poslednji čas ubačeno da EU „potvrdjuje predanost proširivanju“, ali je odmah posebno naglašeno da se partneri na Zapadnom Balkanu moraju posvetiti „sprovodjenju uverljivih reformi, poštenih i strogih uslova, kao i načelu sopstvenih zasluga“.

Španski dnevnik „Pais“ je mišljenja da je sad nastala situacija da „EU zauzvrat nudi ekonomske povoljnosti zemljama Zapadnog Balkana da bi nadoknadila zaostajanje u proširivanju“, a to znači „nudi Srbiji i ostatku bivše Jugoslavije 29 milijardi evra investicija, jeftinijih telefonskih usluga i olakšica za izvoz na evropsko tržište“.

Analitičari su izračunali da bi, uz već datu pomoć EU za otklanjanje posledica epidemije korona virusa i 9 milijardi evra iz pretpristupnog fonda EU IPA III u idućih sedam godina moglo da se privuče i još 20 milijardi kapitala medjunarodnih finansijski organizacija i privatnih investicija u region, što bi predstavljalo finansijsku injekciju ravnu trećini ukupnog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda svih šest partnera na Zapadnom Balkanu, s tim što bi ta sredstva bila ugradjena i u „zeleni program“, digitalizaciju i infrastrukturno povezivanje sa EU.

Analitičari italijanskog Instituta za medjunarodna pitanja i nemačkog Instituta za bezbednost i spoljne poslove su, medjutim, naveli podatke da je za poslednjih desetak godina deficit zapadnobalkanskih zemalja u trgovini s državama EU iznosio u proseku oko 9 milijardi evra godišnje.

U medijima EU je našla odjeka i izjava albanskog premijera Edija Rame da „smo mi na lošem iskustvu navikli da se ničemu ne nadamo, jer smo svedoci da Evropa ne prolazi kroz baš neke dobre momente, uz mnoge unutrašnje probleme, pa se na proširivanje ne gleda s oduševljenjem“.

Oglasili su se i Zapadnom Balkanu dobro znani medjunarodni poslenici Ketrin Ešton, Miša Gleni, Mark Mediš, Aleksander Rondos i Ivan Vejvoda koji su u zajedničkom proglasu upozorili da bi odustajanje EU od proširivanja na Zapadni Balkan značilo „vraćanje na podeljenu Evropu, okruženu silama koje nemaju ni interesa niti vrednosti u srcu“.

„Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na rubu Evrope bi bio strategijski poraz, a koji se može izbeći“, iako, kažu oni, jeste istina i da u tom regionu „reforme slabo ili nikako ne napreduju, opšta korupcija jeste briga, antidemokratska kretanja u novim članicama Unije jačaju glavobolju oko uvoza novih problema, dok je Bregzit urušio jasne nade u evropsku budućnost“.

I kao dodatnu potporu izlaženju iz te „zone sumraka“ za region, Eštonova, Gleni, Mediš, Rondos i Vejvoda predlažu da se „zajedno s SAD poradi na podsticanju nužnih reformi i napretka…a Bajdenova administracija mora biti snažan partner u pomoći da se dostigne taj cilj“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.