Pesimističnije ekonomske prognoze IFO instituta za Nemačku

MINHEN – Ekonomski institut IFO izneo je pesimističnije prognoze o ekonomskim kretanjima u Nemačkoj za ovu godine u odnosu na predviđanja prošlog decembra.

Ekonomski analitičari u IFO-u sada očekuju rast nemačkog bruto domaćeg proizvoda od 3,7 odsto, dok su pre tri meseca prognozirali rast od 4,2 procenta, navodi se u saopštenju Instituta iz Minhena dostavljenom Tanjugu.

„Kriza korona virusa se prolongira potiskujući unazad očekivani snažan privredni uzlet“, kaže Timo Volmershauzer, šef sektora za prognoze u IFO-u.

Institut je projekciju rast Nemačke za 2022. godinu povećao na 3,2 procenta sa ranije procene od 2,5 odsto.

Prema rečima Volmershauzera, ukupan danak korona krize za period 2020-2022. dostići će 405 milijardi evra, mereno izgubljenom privrednom proizvodnjom.

Prema prognozi, broj nezaposlenih će blago pasti, sa 2,7 miliona u 2020. godini na 2,65 miliona osoba ove godine, i na 2,44 miliona u 2022.

To bi stopu nezaposlenosti spustilo sa sadašnjih 5,9 na 5,8 posto, a zatim na 5,3 procenta.

Istovremeno, IFO institut očekuje da će inflacija skočiti na 2,4 procenta ove godine sa prošlogodišnjih 0,5 odsto, te da će 2022. rast potrošačkih cena iznositi 1,7 posto.

Dalje predviđa pad budžetskog deficita sa 139,6 milijardi evra na 122,9 milijardi ove godine, a potom na samo 61,2 milijarde dogodine.

Takođe smatra da će suficit tekućeg računa, zbog kojeg svetski zvaničnici kritikuju Nemačku, ponovo snažno krenuti uzlaznom putanjom sa aktuelnih 231,9 milijardi na 275,6 milijardi evra, nakon čega će se blago spustiti na 263,5 milijardi evra. Izražene kao udeo u BDP-u, ove cifre odgovaraju iznosu od 7,0 procenata, zatim 7,8 procenata i na kraju 7,1 procenta ekonomske proizvodnje.

„Ipak, ove prognoze u velikoj meri zavise od daljeg toka pandemije. Ako promet preduzeća u uslužnoj delatnosti, koja je direktno pogođena korona krizom, ostane još tri meseca na niskom nivou kakav je zabeležen u prvom kvartalu, onda bi privredni rast u ovoj godini bio za 0,3 procentna poena niži i iznosio bi samo 3,4 procenta “, kaže Volmershauzer.

S druge strane, rast u 2022. godini bi tada bio za 0,2 procentna poena veći, i dostigao bi 3,4 procenta.

„Međutim, ovaj scenario bi podigao ukupan ceh krize korona virusa, mereno gubitkom ekonomske proizvodnje od 2020. do 2022. godine, za 13 milijardi evra “, dodao je Volmerhauzer.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.