Poslodavci u Holandiji nadziru najmanje 13 odsto zaposlenih koji rade od kuće

Poslodavci u Holandiji firminim softverom kontrolišu najmanje 13 odsto zaposlenih koji rade od kuće, pokazalo je istraživanje holandskog sindikata CNV.

Reč je o više od pola miliona zaposlenih i sindikat će, ako bude potrebno, preduzeti pravne mere kako bi zaštitio prava svojih članova, objavila je danas holandska televizija NOS.

Od početka pandemije korona virusa, pre više od godinu dana, zaposleni rade od kuće gde god je to moguće, radi suzbijanja širenja zaraze. Kako je fizički kontakt sa zaposlenima zamenjen digitalnim kontaktom, tako je i kontrola zaposlenih digitalizovana.

Ako izbor bude na velikim poslodavcima, taj trend će biti nastavljen i nakon pandemije.

Istraživanje koje je holandski sindikat CNV sproveo medju 1.200 svojih članova, potvrdilo je da poslodavci softverom za monitoring rada kontrolišu više od 13 odsto svojih radnika.

Predsednik sindikata Pit Fortaun rekao je da je „taj broj najverovatnije mnogo veći, jer ne poznaju svi zaposleni detaljno softver u kojem rade“.

Iako najviše žalbi dolazi od zaposlenih u kol centrima, prema rečima Fortauna, kontrola zaposlenih koji rade od kuće zastupljena je u svim sektorima: u državnoj službi, pružanju poslovnih usluga i u industiji.

„Poslodavci, na primer, telefonom proveravaju da li zaposleni rade. U drugim slučajevima koriste softver za monitoring koji beleži broj pritisaka tastera na tastaturi, pokrete mišem ili prati da li je zaposleni ulogovan i aktivan. U suštini je u pitanju čista kontrola i zaposleni to upravo tako i doživljavaju“, naveo je Fortaun.

Da holandske firme sve više koriste softver za monitoring potvrdjuje i Kaptera (Capterra), internet stranica za poredjenje softvera. U prvom kvartalu ove godine, tražnja za ovom vrstom softvera porasla je gotovo 60 odsto u poredjenju sa istim periodom prošle godine, pre pandemije.

Iako praćenje zaposlenih od poslodavca nije zabranjeno, moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi. Poslodavac mora da ima legitiman razlog koji prevazilazi interese i prava zaposlenog, kao što je, na primer, pravo na privatnost.

Uz to, zaposleni u svakom trenutku mora da bude obavešten da ga poslodavac kontroliše. I tajna kontrola je zakonom dozvoljena, ali jedino u slučaju da postoji osnovana sumnja na zloupotrebu.

Nakon pažljivog razmatranja svake žalbe, sindikat CNV će stupiti u kontakt sa poslodavcem i preduzeti pravne mere da zaštiti zaposlene ako bude potrebno.

Sa druge strane, holandska Agencija za zaštitu ličnih podataka (AP) dobija veoma malo žalbi od zaposlenih. Prema mišljenju predstavnika Agencije, razlog je najverovatnije činjenica da zaposleni nisu svesni koliko daleko poslodavci idu u kontroli zaposlenih.

Prema tom nadzornom telu, poslodavac ne sme da donese odluku da vrši kontrolu zaposlenog koji radi od kuće ukoliko ne može da pokaže da je to neophodno i proporcionalno, i ukoliko nije prethodno ispitao druge mogućnosti. Pored toga, radnički savet uvek mora da odobri takvu odluku.

„Iako su se način i mesto rada promenili, kriterijumi koji važe za radni odnos nisu, i poslodavac ne može da postavlja nove zahteve samo zato što je promenjena lokacija zaposlenog. Nezavisno od toga da li radi od kuće ili ne, svako ima pravo na bezbedno radno mesto i autonomiju“, naveo je predstavnik AP.

Uz to, ostaje i pitanje da li je moguće kvalitet rada meriti softverom za monitoring, odnosno šta broj pritisaka tastera na tastaturi govori o nečijem radu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.