Predsednici parlamenata država Zapadnog Balkana u Briselu razgovarali sa evroposlanicima

 Članovi Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta (EP) razgovarali su danas u Briselu sa predsednicima skupština država Zapadnog Balkana o ključnoj ulozi parlamenata u proširenju Evropske unije (EU).

Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić ocenio je da je Zapadni Balkan deo Evrope i da zaslužuje da se u celosti nadje u EU.

Rekao je da je Crna Gora smenom vlasti dokazala da kao mala, balkanska zemlja ima izgradjen demokratski kapacitet i da baštini evropske i evroatlantske vrednosti.

„Ima odredjenih izazova, kako na unutrašnjem planu tako i onih koji se podstiču spolja, ali sam siguran da ih evropskim ponašanjem svih u regionu i uz nesebičnu pomoć iz Brisela, možemo uspešno prevazići“, rekao je i dodao da Crna Gora ostaje otvorena za gradjenje najboljih odnosa sa susedima.

Kolege iz regiona je pozvao da nadju tačke spajanja, a ne razdvajanja, rekao da prošlost treba ostaviti istoričarima, a budućnost graditi zajedno jer od saradnje i prijateljstva svi dobijaju, a od konfrontacija i svadja gube svi zajedno.
Predsednik Skupštine BiH Bakir Izetbegović je istakao da je punopravno članstvo u EU jedan od strateških ciljeva BiH.

„Cenimo sve aktivnosti i preporuke koje doprinose dostizanju tog cilja, naročito preporuke koje se odnose na jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i uklanjanje diskriminacije u postojećem ustavnom okviru“, rekao je Izetbegović.

BiH je kako je istakao, teško pogodjena pandemijom korona virusa, ali uspeva da se izbori sa zdravstvenim i ekonomskim posledicama iako je mehanizam Kovaks, prema njegovim rečima, podbacio.

Istakao je i problem ilegalnih migracija, a BiH je jedna od tranzitnih zemalja.

„Prošle zime smo se suočavali sa humanitarnom krizom i umiranjem ljudi. Koncentrisanje u delovima države isključivo gde žive muslimani predstavlja humanitarni i bezbednosni uzazov za lokalne zajednice i institucije. Dakle jedan rasistički pristup koji nigde nije vidjen osim u BiH“, naveo je.

Talat Džaferi, predsednik parlamenta Severne Makedonije, je rekao da su pomoć EP i izveštaji ključni u pomoći zemljama u regionu u procesu integracija.

„Protekla decenija je za Severnu Makedoniju i interno i eksterno bila vrlo osetljivo razdoblje. Imali smo napretka u prioritetnim oblastima, tako da smo dobili zeleno svetlo za početak pregovora“, rekao je on i izrazio žaljenje što je taj proces zaustavljen zbog bilateralnih pitanja.

Istakao je da je njegova država spremna da razgovara o otvorenim pitanjima i da ne želi da istorija utiče na evrointegracije i budućnost gradjana.
Predsednik albanske Skupštine Gramoz Ruči je izrazio nezadovoljstvo brzinom integracija koja je opala iako je Albanija izvršila mnoge reforme, a „zbog regija koje nemaju veze sa nama već kao posledica inercije na Balkanu“.

„Vrlo sam svestan da nismo savršeni, ali naša postignuća su vrlo opipljiva i potpuno smo svesni naših rezultata“, rekao je.

Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca rekao da današnji sastanak u Briselu pokazuje da se Evropa i Balkan vraćaju normalnom životu nakon teške godine zbog pandemije.

Istakao je da optimizam po pitanju proširenja EU opada u odnosu na prvu deceniju 21. veka.

Rekao je da je državama Zapadnog Balkana potreban novi optimizam i rekao da te države moraju u EU ući zajedno jer same neće uspeti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.