Razlog zašto neki ljudi nikada nisu oboleli od kovida

Zaraza je bila sve bliže njihovom domu. Korona virus je zarazio njihove prijatelje, većinu kolega, a ponekad i njihovu decu ili bake i deke. Činilo se da je bilo pitanje vremena kada će sreća napustiti čak i one koji još nisu „pokupili“ virus.

Ali neki ljudi su uspeli da prođu nepovređeni kroz višestruke talase infekcija, čak i u vreme onih najzaraznijih varijanti. Koronavirus ih je poštedeo u dve pandemijske godine, bar prema njihovim saznanjima, piše dpa.

Neki misle da je to zato što su se striktno pridržavali propisanih mera za sprečavanje infekcije. Drugi da su samo imali sreće.Treći se pitaju da li je njihova infekcija bila asimptomatska, posebno na početku kada testiranje nije bilo široko rasprostranjeno.

Ne postoji jedinstven i konačan razlog da se objasni zašto se neko nije zarazio. Razlog je verovatno kombinacija faktora.

„Mnoge hipoteze izgledaju uverljivo“, rekao je Lejf Erik Sander, šef Odeljenja za infektivne i respiratorne bolesti u bolnici Charite u Berlinu, prenosi Aljazeera.

Pre svega, važno je imati na umu da veliki broj infekcija koronavirusom prolazi potpuno ili uglavnom neprimećeno.

Geni i krvna grupa

U meta-analizi objavljenoj u časopisu JAMA, autori su napisali da je oko 40 odsto ljudi sa potvrđenom dijagnozom kovida u vreme testiranja bilo asimptomatsko. Brojka je zasnovana na 95 međunarodnih studija u kojima je učestvovalo skoro 30 miliona ljudi.

Učestalost testiranja očigledno igra ulogu u otkrivanju infekcija. Ako se osoba ne testira redovno, verovatnije je da nije ni bila svesna potencijalne blage infekcije.

A geni mogu igrati ulogu u tome da li se neko zarazi, kaže Ulf Ditmer, direktor Instituta za virusologiju u Univerzitetskoj bolnici u Esenu.

„Postoje ljudi koji su zbog svojih genetskih karakteristika podložniji malariji ili HIV-u. U izvesnoj meri to važi i za Sars-CoV-2“, rekao je Ditmer. On dodaje da isto važi i za krvnu grupu, koja ne utiče samo na težinu bolesti već i na podložnost virusu.

Pored toga, zaštita koju pruža vakcina je često potcenjena. I iako nivoi antitela opadaju tokom vremena, oni ostaju dovoljno visoki mesecima, što, kaže Sander, smanjuje broj infekcija.

Ditmer dodaje da je utvrđeno da posebna podskupina antitela pruža posebno dobru zaštitu od infekcije koronavirusom. „Merenje njihovog nivoa je skupo i komplikovano, pa se ne sprovodi. Dakle, ne možete znati da li ih neko ima ili ne“, rekao je on.

Okolnosti ili slučajnosti

Drugi fenomen koji treba spomenuti je činjenica da su nekoliko dana nakon zaraze jednim patogenom ljudi tipično manje osetljivi na zarazu nekim drugim. Drugim rečima, obična prehlada bi neko vreme mogla da vas štiti i od koronavirusa.

„To je delimično zbog interferona, odbrambenih proteina u sluznici koji smanjuju osetljivost na Sars-CoV-2 u tom vremenskom prozoru“, rekao je Sander.

Kod nekih ljudi imuni sistem vrlo brzo sam uspeva da ukloni virus iz organizma.

„Švedska studija otkrila je T-ćelije (vrstu belih krvnih zrnaca koji su deo imunog sistema) u ljudima koji nisu bili pozitivni nakon bliskog kontakta sa zaraženim članovima porodice. To je znak da je njihov imuni sistem ‘imao posla’ sa virusom Sars CoV-2, iako to još uvek nije moglo da se otkrije“, kazao je Sander.

I šta može da se zaključi? Možda ste virus imali i ne znajući, možda ste imali koristi od nekih privremenih okolnosti ili nekih genetskih faktora ili jednostavno ludu sreću.

„Ništa od toga ne znači da ste trajno sigurni. Nova varijanta koronavirusa ili promenjene okolnosti to mogu u potpunosti da promene“, upozorio je Sander.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.