Samit Brdo-Brioni o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana

BRDO KOD KRANJA – Slovenački predsednik Borut Pahor će u ponedeljak biti domaćin samita Procesa Brdo-Brioni na Brdu kod Kranja, na kojem će učestvovati njegove kolege iz Srbije, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, i trojica članova Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Sastanak, kojim se obeležava 10. godišnjica inicijative, trebalo bi da potvrdi posvećenost proširenju EU, prenosi slovenačka agencija STA.

Očekuje se da će lideri usvojiti zajedničku deklaraciju kojom šalju snažnu poruku o važnosti procesa proširenja, koji mora biti brži i ne sme se fokusirati samo na pojedine zemlje, već na čitav region Zapadnog Balkana.

Prema rečima Pahora, Proces Brdo-Brioni je najvažnija politička inicijativa na području Zapadnog Balkana, koja je dovela do Berlinskog procesa.

„Smatram da je došlo do određenog zastoja u opredeljenju za proširenje Evropske unije, kako na strani EU, tako i na strani Zapadnog Balkana“, izjavio je Pahor tokom prošlonedeljne posete Podgorici.

Uoči samita, slovenački predsednik je održao niz odvojenih sastanaka sa predsednicima svih zemalja koje su uključene u inicijativu.

„Moj zadatak je da, zajedno sa liderima inicijative Brdo-Brioni, pronađem sveže ideje o tome kako da zajedno ustanovimo novu strategiju za brže proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana, kako te zemlje ne bi razmišljale o opasnijim alternativama već imale poverenje da će uskoro uslediti članstvo u EU“, rekao je Pahor.

Izrazio je nadu da će samit u Sloveniji rezultirati velikom podrškom sprovođenju strategije, stabilnosti, pomirenju i evropskim perspektivama.

„To je jedino što može da osigura mir, sigurnost i dobrobit u ovom delu Evrope. Sa članstvom u EU, granice između zemalja postaju manje važne i nema potrebe da ih menjamo. Iz istorijskog iskustva znamo da se granice nikada ne menjaju bez žrtava“, rekao je slovenački predsednik tokom posete Tirani.

Uveren je da su lideri procesa Brdo-Brioni sposobni da primene sopstveno iskustvo i konsenzus kako bi pronašli novi zamajac i preispitali proces proširenja EU.

„Ovo nije samo od geopolitičkog značaja već je od nezamenljivog značaja za mir, stabilnost i bezbednost regiona i čitave Evrope“, izjavio je Pahor.

Pahor se u septembru prošle godine sastao sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a u martu je razgovarao sa predsedavajućom „trojkom“ Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, Šefikom DŽaferovićem i Željkom Komšićem.

Pahor je prošle nedelje posetio crnogorskog predsednika Mila Đukanovića u Podgorici i albanskog predsednika Iljira Metu u Tirani.

U četvrtak se sastao sa predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani, a danas sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

Uoči samita, Pahor će se na Bledu sastati sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem.

Samit Brdo-Brioni prvobitno je bio planiran za prošlu godinu, da bi se poklopio sa 10. godišnjicom inicijative, ali je dva puta odložen zbog pandemije korona virusa.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pozvan da prisustvuje kao specijalni gost, neće moći da dođe na samit, jer je ovih dana domaćin velikog međunarodnog skupa u Francuskoj, ali će se pridružiti jednom od budućih sastanaka, saopšteno je iz Pahorove kancelarije.

Inicijativa Brdo-Brioni je zajednička slovenačko-hrvatska inicijativa, koju je Pahor pokrenuo 2010. godine dok je još uvek bio premijer, u nastojanju da poveća poverenje između zemalja u regionu i pomogne im da se pridruže EU.

Od 2013. godine, samiti procesa održavaju se svake godine u drugim zemljama učesnicama, kojima se pridružuju specijalni gosti, uključujući francuskog predsednika Fransoa Olanda 2013. godine, nemačku kancelarku Angelu Merkel 2014. godine i DŽoa Bajdena 2015. godine kao tadašnjeg potpredsednika SAD.

Iz Pahorove kancelarije je saopšteno da će ovaj samit biti prilika za „afirmaciju i jačanje posvećenosti nastavku procesa proširenja Evropske unije“ i omogućiće liderima da „razmenjuju mišljenja o drugim aktuelnim pitanjima u neformalnoj atmosferi“.

Lideri svih zemalja učesnica potvrdili su prisustvo.

Slovenačka agencija STA podseća da se sredinom aprila pojavila vest o pojavi „non-pejpera“ koji govori o prekrajanju granica na Zapadnom Balkanu, a koji je podigao veliku prašinu u regionu i drugim evropskim zemljama.

Mediji su izvestili da je dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu navodno prosledio slovenački premijer Janez Janša.

Pahor je rekao da je objavljivanje „non-pejpera“ doživeo kao opasnost da Slovenija izgubi kredibilitet iskrenog prijatelja svih naroda i država Zapadnog Balkana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.