SB predviđa minimalan pad BDP-a Srbije od 0,5 odsto u 2020.

VAŠINGTON – Svetska banka prognozira da će bruto domaći proizvod Srbije u 2020. godini zabeležiti pad od 0,5 procenata zbog negativnih efekata pandemije kronavirusa na ekonomsku aktivnost, što je znatno manje od pada koji predviđa za Evropu i neke zemlje u regionu.

U ažuriranom prolećnom izveštaju o ekonomskim izgledima za Evropu i centralnu Aziju, objavljenom na veb sajtu Svetske banke, procenjuje se da će evropska privreda pasti u recesiju u rasponu između minus 2,8 i minus 4,4 procenta.

Što se tiče zemalja u regionu, ova međunarodna finansijska institucija prognozira pad privrede Hrvatske od 6,2 odsto, u Bosni i Hercegovini očekuje pad od 1,9 procenata, u Crnoj Gori od 1,3 i u Severnoj Makedoniji od 0,4 posto.

Pandemija Covid-19 i mere preduzete za njeno suzbijanje imaju veliki uticaj na globalnu ekonomiju i sigurno će uticati i na srpsku privredu, što će dovesti do znatno nižeg rasta nego što se ranije predviđalo, piše u izveštaju SB u poglavlju posvećenom Srbiji.

Na realni pad BDP-a će, kako se dodaje, uticati više faktora – niži prihodi od turizma i saobračhaja, smanjenje doznaka, usporavanje rasta izvoza i smanjenje stranih direktnih investicija.

Prema procenama Svetske banke, privatna potrošnja u našoj zemlji će ove godine opasti za 0,4 procenta, državna potrošnja će zabeležiti rast od 1,1 odsto, izvoz će pasti za 0,5 odsto, a uvoz za 0,8 procenata, dok će bruto fiksne kapitalne investicije će biti u minu od 2,3 posto.

Da bi uspele da izbegnu znatniji pad ekonomije i životnog standarda, srpske vlasti moraju da pruže značajan i sveobuhvatan odgovor na krizu, navodi SB i dodaje:

„Vlada i Narodna banka Srbije su innicijalne korake preduzele još u martu”, konstatuje SB i navodi da će se srednjoročno (2021-2023) Srbija vratiti na staze rasta od 4,0 odsto.

Ova srednjoročna perspektiva, napominje Svetska banka, presudno zavisi od međunarodnih ekonomskih kretanja, uključujući uticaj koronavirusa, kao i od tempa strukturnih reformi i političkih prilika u Srbiji.

“Najvažnije je da Srbija radi dalje na uklanjanju uskih grla za rast privatnog sektora. Ubrzanje procesa pristupanja EU je važno ne samo sa stanovista jačanja institucija, već i kao važan signal za privlačenje investicija”, ističe se u izveštaju.

Svetska banka predviđa, takođe, da će zbog negativnih uticaja epidemije Covid-19 doći do malog rasta siromaštva 2020. godine.

U dokumentu se upozorava na to da bi, osim direktnih posledica epidemije na zdtavlje nacije, pad u sektoru usluga, manja ulaganja, smanjenje potražnje za srpskim izvozom i ograničenje mobilnosti, mogli da nanesu štetu tržištu rada i prihodima zaposlenih.

Kada je reč o rizicima i izazovima sa kojima se Srbija može suočiti, Svetska banka navodi da su oni prvenstveno odnose na dužinu i dubinu aktuelne krize prouzrokovane pandemijom i primenom mera zaštite.

Stoga preporučuje da se upotpune kratkoročne mere za ublažavanje uticaja na siromašne i ugrožene slojeve stanovništva, instrumentima kao što su kompenzacija gubitaka prihoda zbog nezaposlenosti i povećanje naknada socijalne zaštite.

U izveštaju se takođe ukazuje da bi izazove na tržištu rada moglo dodatno da oteža znatan odliv mozgova.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.