Spisak posledica izazvanih koronavirusom sve duži

Lista dugotrajnih simptoma koronavirusa duža je i raznovrsniji nego što je naučna zajednica mogla i da zamisli. Od umora i ubrzanog rada srca do maglovitog razmišljanja, trajnog gubitka čula mirisa, ali i, čini se, trajnih oštećenja srca, pluća, bubrega i mozga.

Naučnica Atina Akrami ima svoju laboratoriju na Univerzitetu u Londonu gde istražuju kako mozak organizuje naučene podatke, dok se ona kod kuće bori sa posledicama Covida-19.

Misli su joj mutne, a zglobovi i mišići bolni. Do nedavno je išla u teretanu tri puta nedeljno, a otkako joj je otkriven virus, njena fizička aktivnost svodi se na hodanje od kreveta do kauča, eventualno do kuhinje.

Nepravilan rad srca otkriven je kod 78 posto obolelih od Covida-19 koji su pregledani desetak nedelja nakon infekcije.

Prvi simptomi bili su visoka temperatura i kašalj, kratak dah, bolovi u grudima, umor… Prošlo je nekoliko nedelja, a simptomi je ne napuštaju. Ona je „ni na nebu ni na zemlji“, niti je dovoljno bolesna da bi je poslali u bolnicu, niti je dovoljno zdrava da bi se vratila na posao.

Verovatnoća da pacijent razvije dugotrajne simptome teško je utvrditi, jer različite studije prate različite ishode u različitim vremenima. U Italiji su tako otkrili da se 87 posto hospitalizovanih pacijenta sa posledicama korone suočava i dva meseca nakon pojave simptoma.

Podaci iz Studije simptoma koja je obradila podatke iz SAD, Velike Britanije i Švedske sugerišu da se sporo oporavlja između deset i 15 posto obolelih, uključujući i neke lakše slučajeve.

Pandemija traje nešto više od pola godine i niko ne zna koliko će takvi simptomi potrajati i hoće li korona podstaći pojavu hroničnih bolesti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.