Spoljni rizici još ne ugrožavaju aktivnosti srpske privrede

BEOGRAD – Nepovoljni spoljni rizici poput epidemije korona virusa u svetu i nove migrantske krize još nisu dostigli nivo koji bi mogao da preokrene dobru privrednu aktivnost u Srbiji, izjavio je danas ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

„Vidimo da u ovom trenutku taj nepovoljan eksterni pritisak, dakle izazovi i rizici koji dolaze spolja, jedino predstavljaju ozbiljnije ograničenje daljoj ekpanziji i dostizanju zaista visokih stopa rasta, verovatno i viših nego što smo zabeležili prošle i pretprošle godine, to jest daleko iznad četiri odsto“, rekao je Nikolić Tanjugu.

On napominje da rizici ipak postoje, ali da se u ovom trenutku čini da „još nisi kritični u meri da mogu da preokrenu dobru privrednu aktivnost“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izrazio zabrinutnost zbog mogućeg uticaja epidemije korona virusa na srpsku ekonomiju, koja bi, kako je naveo, da nema tog rizika ostvarila rekordne rezultate u ovoj godini, s obzirom da je u januaru rast BDP-a bio 6,5 odsto, a što je bio najveći rast u Evropi.

Nikolić smatra da bi spoljni rizici mogli da deluju na usporavanje privredne aktivnosti, ali navodi i da statistika to trenutno ne registruje, kao i da Srbija beleži odlične rezultate s početka godine, zaključno s januarom.

Kako je rekao, podaci pokazuju da već od kraja trećeg tromesečja prošle godine Srbja ima privrednu aktivnost potpuno suprotnu onoj koje imaju razvijene zemlje evrozone, među kojima su i naši najvažiji spoljno-trgovinski partneri, kao što su Nemačka i Italija.

Srbiji proizvodnja zaista intenzivno raste, merena prerađivačkom industrijom, i međugodišnji porast u januaru je bio 7,2 odsto u odnosu na januar 2019, naglasio je Nikolić.

Dodaje da je, takođe, ostvaren i rast prometa u trgovini na malo od oko 11 odsto, koji je veći od prosečnog rasta u prošloj godini.

Sve je to, kaže, rezultat vladinih mera u pogledu izdašnijeg povećanja zarada i penzija u javnom sektoru, što se prelilo i na privatni sektor.

„Kada posmatramo moguće recesione pritiske koji dolaze i koji će doći zbog korona virusa, čini se da je ta mera i opredeljenje ekonomske politike, da na takav način podstakne domaću tražnju, bila ispravna i da daje rezulate“.

Nepominje da nema dileme će srpska ekonomija, ipak, trpeti u određenim oblastima zbog korona virusa i da se to već odražava na turizam i to ne samo zbog kineskih turista.

Teško je, ipak, proceniti neto efekat pošto će to značiti i manji odlazak naših turista u inostranstvo, pa će po tom osnovu biti manja potrošnja, rekao je Nikolić.

„Takođe, srpski izvoz odlično raste, što je opet nešto neobično s obzirom da su zemlje evrozone odavno u problemu, a naročito od poslednjeg tromesečja prošle godine, šot nema veze sa korona virusom“.

Upitan koliki bi uticaj mogla da ima nova migrantska kriza, Nikolić kaže da ne bi trebalo da ima značajniji uticaj na privrednu aktivnost u Srbiji, osim ako se stvari ne budu radikalizovale i prerasle u neki ozbiljan problem.

Stručnjak Ekonomskog instituta očekuje eventualno posledice u Srbiji kao što su bile tokom 2015. godine, kada smo imali najveći migrantski talas.

„Jedino ako bi se značajnije povećao broj migranata, to bi moglo da izazove neke blage fisklane pritiske, ali verujem da do toga neće doći. Tu su i fondovi EU koji bi trebalo to da ublaže“, dodao je Nikolić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.