RIM – Božićni i novogodišnji paznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog kovida-19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu, a oni koji uprkops svemu krenu put Srbije, moraće da racunaju sa rizicima.
Ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti.
U Italiji prema odluci vlade svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve sedmice u karantinu.
Najaviše Srba, oko 40 hiljada, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Dzulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godisnsjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara.
Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja.
Ona već 25 godina živi i radi u Italiji, muž fizički radnik je na prinudnom odmoru, a ona “radi po kućama”. Dvojica sinova su u Srbiji.
“Nikuda ne idemo, žao mi je, deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično. Muž bi i mogao što se tiče slobodnih dana, ali ja ako krenem rizikujem posao. Mogu imati odmor i slobodne dane, ali gazde su mi rekli da ako putujem moram im doneti po povratku test na kovid da sam negativna”, kaže Gordana.
Gordana radi 6 od sedam dana u sedmici, izlaži iz kuće u 7:30 ujutro i vraća se uveće između 19h i 19:30. Jos uvek je mlada žena, ali “istrošena”, rad po kućama je težak posao.
Mirko Petrovic je poreklom iz okoline Užica, 30 godina živi i radi u Italiji, razveden bez dece, svake godine pred zimu obiđe majku i obezbedi joj drva za loženje da ima za celu zimu.
”Ma kakvi, ne idem, ne mogu da rizikujem da majci prenesem zarazu ili da se ja usput zarazim. Obično idem autobusom, a sada čujem da na ulazu u autobus ti ne mere temperaturu, ne mogu rizikovati da budem u autobusu 10 sati sa nekim ko je zaražen”, kaze Mirko.
“A drva za grejanje majci?”, zamoliće rođaka da to obezbedi ove godine umesto njega, kaže Mirko.
U prvom talasu pandemije koronairusa regija Friuli Venezija Dzulija imala je, u poređenju sa drugim delovima Italije, manje zaražnenih i preminulih.
Ali u poslednja dva meseca epidemiološka situacija se pogoršala, naročito u centru regije Trstu, tako da je rizično i doći i putovati van Trsta.
“Pa bilo bi lepo da se može”, kaže Svetlana, čija porodica, a svi žive u Trstu, prvi put nakon puno godina ne idu za praznike kući.
“Što da rizukujem, i ja i muž, a deca svakako ne bi išla. Jeste volela bih, znate kako pola godine se spremamo da idemo kuci za praznike, ali nit’ valjda ovde nit’ valja tamo, ne znam gde je se lakške zaraziti, a onda šta ću?” kaže Svetlana koja je u Italiju došla sa porodicom posle ratova devedesetih godina i tu ostala.
Naši ljudi su odlično informisani o svemu što se dešava u otadzbini, a neki čak i bolje nego o situaciji u Italiji.
Ratko K. koji zivi i radi u Trstu, ožejen je, ima dvoje dece srednjoskolaca, kaže:
“Ma ne, jeste li videli pa tamo je više od 9 hiljada zaraženih. Nema govora, ove godine svi ćemo sedeti kod kuće. A čak i da nije tako, kada se vratim moja firma mi traži da donesem potvrdu da sa sam negativan na koronu i još bih morao ostati 15 dana u izlolaciji. Pa ko bi me onda primio natrag na posao? Ne mogu rizikovati, vidite kakava su vremena, posla nema, ljudi ostaju i bez posla i bez para”, kaže Ratko.
Brojna zajednica Srba oko 9 hiljada članova živi i radi u Vićenci i okolini, bogatoj industrijskoj zoni na severu Italije.
Pred božićne o novogodišnje praznike mnogi će dva puta razmisliti pre nego krenu na odmor u Srbiju.
Ne samo zbog trenutne epidemiološke situacije već i dogođaja iz jula meseca.
Naime, letos je štampa opširno pisala o slučaju Srbina i kolege Italijana koji su se zarazili korona virusom nakon posete Srbiji, a ceo sluča predstavljen je u medijima tako kao da je zaraza bila “ekluzivna srpska pojava”.
Malo zbog stigme a malo zbog epidemiološksih strogih anti-kovid mera i straha da se ne ostane bez posla, mnogi odustaju od putovanja i ostaju za praznike u Italiji.
“Nećemo ičhi kući”, kaže Nebojša koji skoro 30 godina radi u Vićenci kao vodoinstalater, ima dvoje dece i ženu koja samo povremeno radi.
I tako za večhinu naših čak i onih koji decenijama žive i rade u Italji, koji na italijanskim adresama imaju svoje kuće i stanove u vlasništvu, čija su deca ovde rodzena i dalje “ići kući” značhi vratiti se u Srbiju.
Ove godine zbog pandemije kovida-19, za mnoge će to biti neispunjena nada.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com