Prijem pacijenata u kovid-bolnice je toliki da će obolele iz Beograda morati da prevoze u Kruševac, iako su angažovani dodatni kapaciteti.
Protekli vikend za mnoge kovid-bolnice bio je najteži od početka epidemije. U Batajnici je, recimo, za dva dana primljeno 190 pacijenata. Očekuje se da će broj prijema i dalje da se povećava, jer mere koje su na snazi, po oceni lekara, nisu dovoljne da zaustave širenje zaraze.
Protekli vikend je za mnoge kovid-bolnice bio najteži od početka epidemije. U Batajnici je, recimo, za dva dana primljeno 190 pacijenata. Sednica Kriznog štaba nije zakazana, i biće održana najverovatnije tek krajem nedelje, u četvrtak ili petak, kada će biti donete mere za naredni vikend
Rešenje će, prema saznanjima „Novosti“, opet biti kompromisno – zatvaranje samo u subotu i nedelju, kada će raditi jedino marketi, apoteke i pumpe. Na istoj sednici biće produžena ili suspendovana mera o prelasku srednjoškolaca na onlajn nastavu, koja važi od juče.
Osnovni zahtev predstavnika medicinske struke u ovom telu ostaje – sedam dana zatvaranja, ali kako je većina protiv ovakvog zaoštravanja epidemioloških mera, moraće izgleda da se podvuče nova crvena linija. To bi moglo da bude skraćivanje radnog vremena radnim danima do maksimalno 18 sati, ali oko toga još ima mnogo sporenja.
Članovi medicinskog dela već na treću sednicu uzastopno idu sa izvesnom frustracijom jer se „u želji da se zaštiti ekonomija zemlje“ nedovoljno ozbiljno shvataju njihova upozorenja da sa novim porastom inficiranja i sa sve prisutnijim novim britanskim sojem epidemija može potpuno da izmakne kontroli. Među novoinficiranima je već 35 odsto zaraženih britanskim sojem, koji se brže širi, a u kovid-centrima primećuju da je i više pacijenata sa težom kliničkom slikom.
U bolnicama je 4.237 pacijenata sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom kovida. Broj prijema je veći nego broj otpusta. Samo u bolnicu u Batajnici za nedelju dana primljeno je oko 500 obolelih.
– Maksimalan broj bolesnika koji smo imali na hospitalizaciji od korone je bio veći od 11.000, i to se desilo u decembru prošle godine – kaže dr Goran Stevanović.
Iako je epidemiološko pravilo u ovakvim situacijama da se na 21 dan ograniče kontakti, medicinski deo štaba, upravo imajući u vidu i moguće posledice po ekonomiju, traži da se takva mera uvede na minimum sedam dana. Oni zapravo targetiraju ugostiteljske objekte i tržne centre kao glavna mesta rizika za širenje infekcije, i njihov zahtev uopšte nije uvođenje policijskog časa i ograničavanje kretanja, kao što je pogrešno interpretirano.
– Neophodno je još jedno skraćenje radnog vremena na nedelju dana i još jedan vikend bez kafića i restorana – smatra epidemiolog dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba. – Bez sedam do 10 dana ne možemo imati efekte. Po epidemiološkoj doktrini, neophodno je da imate čak tri nedelje sprovođenje rigoroznih mera. Imaćemo isti stav, da bude intenzivno ograničenje, vrlo rigorozno za sve objekte, s tim što će morati da se proceni da li će to biti do 14 ili 17 sati. Znam da se to mnogima neće svideti, ali moramo da presečemo, da izdržimo barem sedam dana da bi situacija bila pod kontrolom i da bismo mogli da živimo i radimo opuštenije.
Predstavnici države koji su se na prethodne dve sednice protivili uvođenju „lokdauna“ ne podržavaju ni skraćivanje radnog vremena kafana i tržnih centara.
Ozbiljnost situacije, u kojoj smo juče imali 4.091 novozaraženog, što je gotovo 1.000 više nego dan ranije, 17 smrtnih slučajeva za 24 sata i povećanje broja obolelih na respiratorima na 176, shvataju izgleda samo lekari, koji su posle punih godinu dana borbe sa kovidom opet pod rastućim pritiskom.
– Nažalost, imamo jedan deo naše populacije koji ne priznaje da je kovid među nama, koji ne prihvata nikakve mere misleći da njima ništa ne može da se desi, ne prihvata mere, maske, vakcinaciju i vodi normalan život, kao da svega ovoga nema. Sve tako do trenutka kada se razbole. Onda, kada se to desi, onda je to najveći problem koji postoji – rekao je dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike KCS, posle jučerašnjeg sastanka direktora kovid-bolnica sa ministrom Zlatiborom Lončarom.
Stevanović kaže da je sistem zaista prenapregnut ovih godinu dana:
– Moramo da lečimo i nekovid bolesnike. Zbog toga što imamo velik priliv pacijenata morali smo da angažujemo dopunske kapacitete u bolnici „Dragiša Mišović“, bolnici u Zemunu i Karaburmi, ali ćemo maksimalno angažovati i kapacitete u Kruševcu, jer je Batajnica skoro popunjena – rekao je Stevanović.
Dalje odluke o kovid-kapacitetima donosiće se prema razvoju epidemiološke situacije, a cilj je, kako je opet istaknuto na sastanku direktora bolnica sa ministrom Lončarom, da se maksimalno očuva kapacitet nonkovid-sistema, kako bi i ljudima koji nemaju kovid a bolesni su od drugih oboljenja neko mogao da pomogne.
(B92)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com