Šta ako nikad ne bude pronađena vakcina: To se već dogodilo

Dok se čitave nacije nalaze u karantinu i milijarde ljudi gube sredstva za život, stručnjaci predviđaju iskorak koji bi priveo kraju pandemiju koronavirusa – pronalazak vakcine. Ali postoji i još jedna, najcrnja mogućnost da vakcina nikad ne bude razvijena. U takvom ishodu nade javnosti se neprestano uzdižu i nestaju dok razna predložena rešenja propadaju pred poslednjom preprekom, piše CNN.

Umesto da se reše kovida-19, društva će morati da nauče da žive s njim. Gradovi bi se polako otvarali i neke slobode bi se polako vraćale, ali na vrlo kratkoj uzici, uz pridržavanje preporuka stručnjaka. Testiranje i fizičko praćenje postaće kratkoročni deo naših života, ali u mnogim zemljama u bilo koje vreme mogu se pojaviti uputstva za iznenadnu samoizolaciju. Lečenja će se sprovoditi i dalje, a epidemije bolesti i dalje će se pojavljivati svake godine, dok će globalni broj smrtnih slučajeva nastaviti da se povećava.

Mogućnost ovakvog scenarija političari će retko javno priznati. Radije će optimistično govoriti o ispitivanjima na ljudima kako bi se uskoro pronašla vakcina. Ali ovu mogućnost vrlo ozbiljno prihvataju mnogi stručnjaci, zato što se već pre događala. Nekoliko puta, ističe CNN.

„Postoje neki virusi protiv kojih još nemamo vakcine. Ne možemo apsolutno pretpostaviti da će se vakcina pojaviti ili ako se pojavi, da će proći sve testove efikasnosti i bezbednosti“, rekao je dr. David Nabaro, profesor globalnog zdravlja na Imperial koledžu u Londonu i poseban izaslanik Svetske zdravstvene organizacije za kovid-19.

„Apsolutno je neophodno da sva društva dođu do pozicije da se mogu obraniti od koronavirusa kao stalne pretnje i  da mogu nastaviti sa socijalnim životom i ekonomskom aktivnosti s virusom u našoj sredini“, rekao je Nabaro za CNN.

Većina stručnjaka uverena je da će vakcina za kovid-19 na kraju biti pronađena, delom i zbog toga što za razliku od prethodnih bolesti poput HIV-a i malarije koronavirus ne mutira brzo. Mnogi veruju, a među njima je i direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti dr. Entoni Fauči, da će se to dogoditi u roku od 12 do 18 meseci. Kris Viti, glavni savetnik britanske vlade za javno zdravlje, više naginje kasnijem datumu i smatra da je prerano očekivati vakcinu za godinu dana.

Ali čak i ako vakcina bude razvijena, bio bi to podvig koji nikad dosad nije postignut u spomenutim vremenskim okvirima.

„Nikad nismo uspeli da vakcinu razvijemo u roku od 12 do 18 meseci. To nije nemoguće, ali bilo bi to herojsko dostignuće. Treba nam plan A i plan B“, kaže dr. Peter Hotez, dekan National School of Tropical Medicine pri Baylor koledžu u Hjustonu.

Kad vakcine ne deluju

Američka ministrka zdravlja Margaret Hekler objavila je na konferenciji za novinare u Vashingtonu 1984. godine da su naučnici uspešno identifikovali virus koji će kasnije biti poznat kao HIV i predvidela da će preventivna vakcina biti spremna za testiranje za dve godine. Skoro 40 godina kasnije, nakon 32 miliona smrtnih slučajeva, svet i dalje čeka na vakcinu za HIV.

Potraga nije prestala 80-ih godina. Američki predsednik Bil Klinton pozvao je SAD da osmisli vakcina u roku od 10 godina. Pre 14 godina, naučnici su rekli da su od vakcine još uvek udaljeni 10 godina. Poteškoće u pronalaženju vakcine počele su sa samom prirodom HIV/AIDS-a.

„Grip se može menjati iz godine u godinu pa prirodna infekcija ili imunizacija od prethodne godine više ne štiti i sledeće godine. Virus nastavlja da mutira u nama, kao da smo zaraženi s hiljadu različitih vrsta HIV-a. I dok mutira, osakaćuje naš imunološki sistem“, objasnio je Paul Ofit, pedijatar i specijalista za zarazne bolesti koji je osmislio vakcinu za rotavirus.

HIV nosi vrlo specifične poteškoće, dok kovid-19 nema taj nivo neuhvatljivosti, što stručnjake generalno čini optimističnima u pogledu pronalaženja vakcine. Ali postoje i druge bolesti koje zbunjuju naučnike i ljudsko telo. Lekari već decenijama ne mogu da pronađu efikasnu vakcinu za denga groznicu, koja godišnje zarazi i do 400.000 ljudi. Sveobuhvatni pokušaj razvijanja vakcine prekinuo se 2017. godine nakon što se pokazalo da pogoršava simptome bolesti, ističe CNN.

Isto tako, vrlo je teško razviti vakcine za obične rinoviruse i adenoviruse, koji kao i koronavirusi mogu izazvati simptome prehlade. Postoji samo jedna vakcina za dva soja adenovirusa, ali nije komercijalno dostupna.

„Imamo visoka očekivanja, a potom sve nade propadaju. Bavimo se biološkim sistemima, a ne mehaničkim. Zaista mnogo toga zavisi od toga kako telo reaguje“, objasnio je Nabaro, opisujući spor i bolan proces razvoja vakcine.

Na Oksfordu u Engleskoj već su počela ispitivanja na ljudima nakon što je vakcina za koronavirus proizvedena od virusa s čimpanze. U SAD-u se ispituje druga vakcina, koju je razvila Moderna. Međutim, ono što usporava i često onemogućava proizvodnju vakcine nije razvoj, nego proces testiranja, ističe Hotez, koji je radio na vakcini za SARS: „Najteže je dokazati da vakcina deluje i da je bezbedna.“

Plan B

Ako se isto dogodi s vakcinom za kovid-19, virus bi mogao ostati s nama još godinama. Ali medicinski odgovor na HIV/AIDS ipak nam daje određeni okvir za suživot s bolešću.

„Kod HIV-a smo antivirusnim lekovima uspeli da pretvorimo zarazu u hroničnu bolest. Uspeli smo da uradimo i ono što smo se uvek nadali da ćemo učiniti s rakom. Zato HIV danas više nije smrtna presuda kao što je bio 80-ih godina“, objasnio je Ofit za CNN.

Iskorak je napravljen razvojem dnevne preventivne tablete, preekspozicijske profilakse ili PrEP-a, koji je doveo do toga da su stotine hiljada ljudi kojima je pretio HIV zaštićene od bolesti. Naučnici traže plan B istovremeno dok se ispituju vakcine, ali sva su ta ispitivanja u ranim fazama. Oni proučavaju eksperimentalni lek protiv ebole remdesivir, a istovremeno se ispituje i lečenje krvnom plazmom. Hidroksiklorokin, u koji je velike nade polagao američki predsednik Donald Tramp, pokazao se nedelotvornim kod teško bolesnih pacijenata.

„Lekovi koji su odabrani najbolji su kandidati. Problem je u nesistematskom pristupu testiranjima“, kaže Kit Nil, profesor emeritus epidemiologije i infektivnih bolesti Univerziteta u Notingemu.

„Moramo sprovoditi nasumična kontrolna ispitivanja. Smešno je da smo tek nedavno napravili prve korake. Dokumente koje dobijam na pregled odbacujem zato što nisu pravilno izvedeni“, rekao je za CNN Nil, koji pregleda testove pre njihove objave u medicinskim časopisima.

„Sad su takva ispitivanja potpunija i ako jedan od tih lekova za kovid-19 deluje, znaćemo to za nekoliko nedelja“, objasnio je Nil. Prvi lek možda se već pojavio. Američka Agencija za hranu i lekove najavila je CNN-u da bi mogla dopustiti primenu remdesivira kod pacijenata zato što postoje znakovi da ubrzava oporavak od koronavirusa.

Konkretni učinci uspešnog lečenja mogli bi se osetiti ako se smanji prosečno vrijeme koje pacijenti provedu u jedinicama intenzivnog lečenja za samo nekoliko dana. To bi moglo osloboditi bolničke kapacitete i umnogome povećati spremnost nacionalnih vlada za otvaranjem društva. Međutim, koliko će efikasno lečenje biti, zavisi od toga o kom se leku radi, zalihe remdesivira su oskudne i povećanje proizvodnje moglo bi izazvati probleme.

I što je presudno, nastavlja CNN, bilo kakav tretman lečenja neće sprečiti pojavu infekcije u društvu. To znači da će se koronavirusom lakše upravljati i da će se pandemija smanjiti, ali bolest će ostati među nama još godinama.

Kako izgleda život bez vakcine

Ako vakcina ne bude pronađena, život neće ostati kakav je sada. Jednostavno se možda neće tako brzo vratiti u normalu.

„Zatvaranje društva nije ekonomski održivo, a verovatno ni politički. Dakle, potrebne su nam druge stvari da bismo kontrolisali zarazu“, objasnio je Nil.

To znači da će dok zemlje polako izlaze iz paralize, stručnjaci od nacionalnih vlada tražiti da uvedu neobične nove načine življenja i interakcije kako bi kupili mesece, godine ili decenije dok kovid-19 napokon ne bude eliminisan vakcinom.

„Apsolutno je neophodno raditi na tome da budemo spremni na kovid-19“, kaže Nabaro.

On poziva na novi „društveni ugovor“ u kojem će građani svake zemlje, dok se vraćaju svojim normalnim životima, preduzeti ličnu odgovornost za samoizolaciju ako budu imali simptome ili stupe u kontakt s potencijalnim slučajem kovida-19. To znači da je gotovo s kulturom dolaska na posao u slučaju kašlja ili blagih simptoma prehlade. Stručnjaci takođe predviđaju trajnu promenu stavova prema radu na daljinu. Rad o kuće, barem u nekim danima, postaće standardni način života za zaposlene u kancelarijama. Od kompanija će se očekivati da rotaciju organizuju  tako da kancelarije nikada ne budu pune ljudi.

„Lična odgovornost mora postati način ponašanja. Ljude u izolaciji moramo smatrati herojima, a ne prognanicima. Treba nam kolektivni pakt za preživljavanje i dobrobit dok se suočavamo s pretnjom virusa. U siromašnijim nacijama to će biti teško. Biće politički nezgodno, ali isto tako i vrlo važno, pronaći način da se pomogne zemljama u razvoju“, rekao je Nabaro, dodavši da posebno zabrinjavaju prenaseljena izbeglička i migrantska naselja.

Nabaro kaže da bi kratkoročno trebalo da se sprovede opsežan program testiranja pronalaženja kontakata da bi život funkcionisao zajedno s kovidom-19. Taj program morao bi da bude veći od bilo čega što je dosad preduzeto u suzbijanju epidemije, a zasad ga nisu sprovele velike zemlje poput SAD-a i Velike Britanije.

„Apsolutno je kritično uspostaviti sistem javnog zdravlja koji uključuje pronalaženje kontakata, dijagnosticiranje na radnim mestima, nadzor sindroma i ranu komunikaciju o tome treba li ponovno uvesti mere socijalne distance. To je izvodljivo, ali je komplikovano i nikad dosad nije sprovedeno“, rekao je Hotez za CNN.

Taj sistem trebalo bi da nam omogući povratak nekih socijalnih interakcija.

Ograničenja će se vratiti

„Ako postoji minimalan prenos, možda bi se mogla održavati čak i sportska takmičenja i druga veća okupljanja“, smatra Hotez, dodajući da tako nešto ne bi bilo permanentno, nego bi bilo podložno stalnoj reviziji vladinih i zdravstvenih agencija.

To znači da bi se Premjer liga, NFL i druga masovna okupljanja mogla nastaviti pod uslovom da se sportisti redovno testiraju kao i da navijači na tribinama možda budu razdvojeni. Ali stadioni bi se mogli brzo zatvoriti ako se pretnja pojavi.

„Barovi i kafići verovatno su poslednji na listi, zato što su prenatrpani. Oni bi se mogli otvoriti kao i restorani, uz držanje socijalne distance“, kaže Nil. Neke evropske zemlje već su najavile da će restoranima dopustiti služenje gostiju, ali sa znatno smanjenim kapacitetom.

Ograničenja će se verovatno vratiti sa zimom, a Hotez tvrdi da će se kovid-19 razbuktati svake zime sve dok ne bude pronađena vakcina. A mere zatvaranja, od kojih se mnoge postupno ukidaju, mogu se vratiti u svakom trenutku. „Povremeno će se događati epidemije i kretanje će biti ograničeno, ponekad u nekim područjima, a ponekad u celoj zemlji“, rekao je Nabaro.

Što više vremena prođe, sve će više dominirati rasprava o imunitetu krda, koja se postiže kad većina određene populacije, od 70 do 90 posto, postane imuna na infektivne bolesti.

„U određenoj meri to ograničava širenje bolesti, iako imunitet populacije uzrokovan prirodnom infekcijom nije najbolji način za postizanje imuniteta. Vakcina je najbolji način“, rekao je Ofit.

Male boginje su savršeni primer, smatra Ofit. Pre nego je vakcina postala široko dostupna, svake godine dva do tri miliona ljudi dobilo bi morbile, a isto bi se moglo dogoditi i s kovidom-19. Drugim rečima, broj mrtvih i patnja zbog koronavirusa bili bi veliki čak i ako veliki deo populacije postane imun.

Sva su ova predviđanja ublažena opštim uverenjem da će vakcine s vremenom biti razvijene. „Verujem da ćemo pronaći vakcinu. Imamo novca, imamo interes, a imamo i jasan cilj“, kaže Ofit. Ali ako su nam prethodne epidemije nešto pokazale, onda je to da se lov na vakcinu ne može predvideti. „Mislim da vakcina neće biti pronađeno brzo. Bio bih zaista zadivljen kad bismo je imali za 18 meseci“, zaključio je Ofit.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.