Staro zaboravljeno sredstvo za dezinfekciju

U moru informacija koje nam svakodnevno stižu sa svih strana – od kojih neke nisu ni proverene – teško je snaći se i odabrati odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju. Dodajmo tome i činjenicu da je u Srbiji (a i šire) nestašica mnogih sredstava, i postaje jasno zašto se mrežama sve češće šire dezinformacije o tome šta „radi“, a šta ne.

Nivo konfuzije se najbolje vidi na primeru Asepsola, oko kog se i po društvenim mrežama i po medijima vode diskusije o tome da li je efikasan u borbi protiv koronavirusa – iako konfuziji i diskusiji nema mesta, budući da je Asepsol potvrđeno efikasan. Baš kao što rakija provereno nije efikasna. Niti votka. Niti, kad smo već kod toga, alkoholno, vinsko ili jabukovo sirće.

Ali, zato postoji jedna druga kiselina koja se nalazi na listi američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) – limunska. U inicijalnom haosu koji je nastao oko toga šta treba, a šta ne treba da koristimo, potpuno smo prevideli ovo jeftino, a efikasno sredstvo, koje i sami možemo da napravimo kod kuće.

Biohemičar profesor dr Zoran Vujčić, koji na svom blogu “Hemija oko nas” redovno daje adekvatne i proverene savete za borbu protiv korone, ističe da se na listi odobrenih sredstava EPA-e nalazi Lysol, verovatno najpoznatije sredstvo za dezinfekciju u Americi. A sastav Lysola otkriva da je tako efikasan zato što sadrži 2,5% limunske kiseline, koja može da bude sjajan saveznik u borbi sa virusima.

Budući da u Srbiji ne možemo da nabavimo Lysol – a i u Americi je, kako se priča, nestašica – nešto veoma slično i efikasno možemo sami da napravimo, i to u koncentraciji koju EPA preporučuje: 25 g limunske kiseline rastvorite u 975 g vode.

Zbog nepreciznosti vaga i pakovanja i zbog toga što nemate destilovanu ili dejonizovanu vodu, već vodu iz česme, profesor Vujčić savetuje sledeće razmere: 30 g limunske kiseline u 1 L vode.

“Ovaj rastvor je izuzetno stabilan, za razliku od proizvoda na bazi hlora kada se razblaže. Kompatibilan je sa etanolom, pa je moguće napraviti i sigurno efikasnije sredstvo od ovoga, koje bi bilo i za ruke, a ne samo za površine. Ova receptura je odobrena od EPA. Ubija 99% svih virusa na kontaktnim glatkim, neporoznim površinama. Limunska kiselina (limuntus) je neotrovna, pa time i zgodnija za upotrebu od mnogih sredstava. Njeno dejstvo se zasniva na kiselom pH, koje sa isparavanjem vode postaje još jače. Kako je ova specifična koncentracija navedena na EPA listi, sa dokazanim dejstvom da ubija poliovirus i tvrdnjom koju citiram (Emerging Viral Pathogen Claim? If a product qualified for the Emerging Viral Pathogen Claim, it demonstrated efficacy against a harder-to-kill virus than the enveloped human coronavirus). U prevodu ako ubija jači virus (poliovirus) onda sigurno ubija i koronavirus”, piše profesor.

Preporučeno kontaktno vreme je pet minuta – što znači da površina treba da se briše toliko dugo – ali to važi samo za glatke i neporozne površine. Rastvor je efikasan i na poroznim površinama, ali je kontaktno vreme duže, pa profesor savetuje da se u tom slučaju rastvor isprska po površini, ostavimo da se osuši, pa ponovimo sve.

Rastvori limunske kiseline ne bi trebalo da se mešaju, pogotovu ne na svoju ruku, sa drugim sredstvima za dezinfekciju ili deterdžentima, osim sa etanolom.

Prednost limunske kiseline je u tome što nije toksična i ne nagriza pluća, za razliku od hlornih rastvora koji mogu da budu opasni ako se udišu isparenja.

(Ljubica Krstić, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.