Svet je u recesiji, preti veća kriza od 2008. godine

Svetska ekonomija je ušla u recesiju koja bi mogla biti ozbiljnija od finansijske krize koja je zadesila svet 2008-2009. godine, izjavila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

Prema njenim rečima, ove godine će recesija biti prilično duboka, a ekonomija će se, možda, oporaviti 2021. godine, i to samo ukoliko se ispuni niz uslova.

„Svima je jasno da smo ušli u recesiju, koja je podjednako strašna, a možda i gora od one iz 2009. godine. Prognoziramo oporavak 2021. godine, značajan oporavak, ali samo ukoliko uspemo da se izborimo sa virusom u celom svetu i da sprečimo probleme sa likvidnošću“, istakla je Georgijeva.
Prema njenim rečima, finansijskim tržištima će biti potrebno 2,5 biliona dolara da bi prevazišli posledice virusa korona.

Georgijeva je ranije upozoravala da svetu preti recesija, ali da je MMF spreman da za borbu protiv posledica finansijske krize prouzrokovane koronavirusom izdvoji jedan bilion dolara.

Tokom virtuelnog samita Grupe 20, koji je održan 26. marta, ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se razmisli o stvaranju specijalnog fonda pod okriljem MMF-a, koji bi se finansirao sredstvima centralnih banaka, a zatim dati pravo svakom članu MMF-a da pozajmljuje sredstva iz datog fonda proporcionalno njegovom udelu u svetskoj ekonomiji dugoročno sa nultom stopom.

(Sputnjik)

Za spas svetske ekonomije bar sedam biliona dolara

SAD, Evropa, Japan, Kina i Indija odobravaju hiljade milijardi dolara državne potrošnje i štampaju novac u očajničkom nastojanju da spreče da globalna ekonomija potone u recesiju.

Preuzete obaveze vlada i centralnih banaka u okviru njihovih programa za borbu protiv pandemije korona virusa iznose do danas blizu 7.000 hiljada milijardi dolara, pokazala je analiza redakcije CNN Biznis.

Ukupan iznos obuhvata državnu potrošnju, garancije za kredite i poreske olakšice, kao i štampanje novca centralnih banaka za kupovinu aktiva kao što su obveznice i akcijski fondovi.

U tu cifru je uključen američki paket olakšica vredan 2,2 hhiljade milijardi dolara, kao i predviđeni japanski program podsticajnih mera od 30 hiljada milijardi jena (274 milijarde dolara) koji bi mogao da bude odobren sledećeg meseca.

Kad je reč o Evropi, CNN Biznis je u računicu uneo podsticajne mere najvećih ekonomija: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Španije.

Ova sredstva zajedno nadilaze iznos kojim je svet odgovorio na finansijsku krizu 2008. godine. Ekonomisti, međutim, strahuju da čak ni ovi herkulovski napori koji su preduzeti do sada neće biti dovoljni ako se kriza produži i posle juna.

„Američki paket stimulansa (od dve milijarde dolara) verovatno predstavlja osnovni minimum koji je potreban da se neutrališe sadašnji silazni trend privrede zbog epidemije. Ekonomiji će verovatno biti potrebno blizu tri milijarde dolara fiskalnih podsticaja, ako ne i više“, kaže Džozef Song, ekonomista u „Benk ov Amerika“.

Poslednji put kada je globalni ekonomski rast bio u ovakvoj depresiji tokom mirnodopskog vremena bilo je 1938. godine, rekao je Četan Ahja, glavni ekonomista banke “Morgan Stenli”.

Sve u svemu, ogromna potrošnja može samo da umanji deo ekonomske štete. Mada će naknade za nezaposlenost i jednokratna novčana podrška građanima putem čekova pružiti preko potrebnu pomoć, ozbiljan oporavak ekonomije ne može da počne dok se ne krene sa ponovnim otvaranjem barova i restorana, vraćanjem ljudi na posao i nastavljanjem rada industrije putovanja, zaključuje CNN Biznis.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.