Svi pričaju o fleksibilnosti, niko ne pominje „fleksigurnost“

BEOGRAD – Pandemija korona virusa menja okvir rada u celom svetu, a novi zakon o fleksibilnim oblicima rada, čije je donošenje najavljeno u Srbiji, treba da isprati globalni trend i uzme u obzir da propisi traju makar deceniju ili dve, poručeno je danas na vebinaru o novim oblicima rada.

Onjaln lejbor indeks je pokazao da je Srbija čak prva u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, a na jedanaestom mestu po ukupnom broju, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.

Navodi da frilenseri više spadaju u grupu samozaposlenih, a da to što nisu prepoznatljivi u zakonima, uz probleme u vezi sa naplatom poreza, znači da u startu imaju manja radna prava.

Na vebinaru u okviru projekta „Ekonomski razgovori: Novi oblici radnih odnosa, nova šansa ili novi prekarijat?“ u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, Žarković je rekla da frilenseri nisu definisani ni kroz zakone mnogih zemalja članica EU, među kojima si i Danska i Francuska.

Ukazala je na veliki raspon u njihovim zaradama, ali i na to da treba misliti šta će biti sa tim ljudima, kao i sa platformskim radnicima, kada odu penziju.

Miran Pogačar iz Udruženja radnika na internetu kaže da problem frilensera nije nešto što je samo trenutni problem.

„Mi jesmo novi prekarijat, ali za razliku od drugih oblika rada, kao što je sezonski rad koji postoji decenijama. Imamo ljude koji rade preko platformi, to su novi oblici rada, mogućnost dodira sa poslodovcem ne postoji“, kaže Pogačar.

Povodom problema u vezi sa naplatom poreza frilenserima, zbog čega je udruženje ptotestovalo u više navrata, Pogačar je rekao da udruženje zagovara da naplata poreza počne od oktobra 2020. godine, a ne neplaćanje poreza.

„Imali smo samo obaveze koje su nam stavili na teret, a država ništa nije učinila u poslednjih 10 i 15 godina kako bi se ta oblast rada uredila“, rekao je Pogačar.

Naveo je da frilenseri procečno mesečno zarađu između 70.000 i 80.000 dinara bruto, a da pojedini mogu da zarade i 2.000 i 3.000 evra.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je da je Zakon o radu poslednji put izmenjen 2014. godine, a da se od tog momenta do danas tržište rada umnogome promenilio i pre pandemije.

Navela je da su se u međuvremenu pojavili novi nestandardni oblici rada, pored onih koji su funicinisali ranije, kao što su sezonski poslovi.

Istakla je pozitivne rezultate zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi, koji su ranije decenijama radili bez ikakavih prava i bili nevidljivi za sistem.

Navela je da je pre reforme godišnje bilo prijavljeno oko 3.000 radnika, a da je za tri godine od donošenja zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi u sistem uvedeno oko 50.000 ljudi, kao i da ta reforma može da bude „mustra“ i za neke druge sektore.

Duško Vuković iz Saveza samostaslnih sindikata kaže da frilenseri i novi oblici radnog angažovanja i radnih odnosa utiču na to da se sidnikati prilagođavaju novim okolnostima,

„Blizu smo toga da napravimo jedan granski sindikat koji će obuhvati upravo frilensere i sve one koji ne rade u klasičnim delatnostima i granama“, rekao je Vuković.

Ukazao je na trend smanjenja prava radnika i smanjenje broja klasičnih ugovora o radu, pre svega ugovora o radu na neodređeno.

„Prekarijat definišemo kao klasičnu eksploataciju, rad bez radnog odnosa, rad bez pisanog ugovora“, kaže Vuković.

Naveo je da se i u Srbiji i u svetu priča samo o fleksibilnosti, ali ne i o „fleksigurnosti“ za radnike u slučaju gubitka posla do pronalaska novog angažovanja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.