Tabaković: Slabljenje dinara uticalo bi na rast inflacije

BEOGRAD – Guverner Jorgovanka Tabaković izjavila je da nisu tačne tvrdnje da bi slabljenje dinara podiglo konkurentnost domaće privrede, jer bi slabljenje dinara uticalo na rast inflacije i pad investicionog i potrošačkog poverenja.

Tabaković je za portal Biznis.rs odgovarajući na te tvrdnje, koje se povremeno čuju u javnosti, objasnila da konkurentnost domaće privrede podižu, pre svega, povoljni uslovi poslovanja, a ne cenovni faktori u koje spada i devizni kurs.

„Ako bi slabljenje dinara i pomoglo konkurentnosti domaće privrede, to bi bilo isključivo u kratkom roku. U srednjem roku preovladali bi negativni efekti slabljena dinara na rast inflacije, pad poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja, pojavu problematičnih kredita u bankarskom sektoru“, navela je Tabaković.

Takođe, na tvrdnju da državi odgovara slabljenje dinara, jer joj je dug u stranoj valuti manji u odnosu na BDP (koji se meri u dinarima) i zato što lako dolazi do rasta plata u evrima, Tabaković kaže da je u osnovi te i takvih teza sve vreme zaključak da bi bez intervencija NBS kurs dinara slabio.

„Taj zaključak je pogrešan. Iz javno dostupnih podataka jasno može da se vidi da je u periodu od aprila 2017. godine, pa sve do izbijanja pandemije, NBS neto kupila više od pet milijardi evra kako kurs dinara ne bi prekomerno jačao, kao i da je ove godine, iz istog razloga, neto kupila 700 miliona evra“, ukazala je Tabaković.

Na tvrdnju da takvo stanje dugoročno obara privrednu aktivnost, Tabaković navodi da je jedini period od 2001. godine do danas, kada je privredna aktivnost Srbije bila „dugoročno oborena“ bio period od 2009. do 2012. godine, kada je Srbiji, kako kaže, zbog sveopšte makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti, ali i zbog nosilaca ekonomske politike trebalo 18 kvartala (4,5 godine) da se vrati na pretkrizni nivo BDP-a (P1 2008).

„Poređenja radi, tokom krize izazvane pandemijom korona virusa, Srbiji je bilo potrebno svega tri kvartala da dostigne i premaši pretkrizni nivo“, navela je Tabaković.

Kada je reč o tvrdnji da je pokrivenost uvoza izvozom svega 70 odsto, Tabaković kaže da je pokrivenost uvoza izvozom, ukoliko se gleda samo robu, povećana sa 59,8 odsto koliko je iznosila 2012, na 75,4 odsto koliko je iznosila 2020. godine.

„Ove godine izvesno je da će dostići nivo od oko 78 odsto. Ukoliko na robu dodamo i usluge, pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67,5 odsto koliko je iznosila 2012. godine, na 84,2 odsto 2020. godine. Ove godine ocekujemo da pokrivenost na ovaj način izračunata dostigne nivo od oko 86 odsto“, rekla je Tabaković.

Na tvrdnju da je kurs precenjen i da bi trebalo da vredi 130, pa čak i 150 dinara, Tabaković navodi da su takve licitacije kursom paušalne, odnosno, osim navođenja te dve cifre, nikada nisu potkrepljene bilo kakvom računicom.

Tabaković, na tezu da se po zvaničnim podacima i statistici može zaključiti da je trgovinski deficit, odnosno platni trgovinski bilans sa inostranstvom više od 13 odsto negativan, odgovara da ono što se može videti po zvaničnim statističkim podacima jeste da je trgovinski deficit značajno popravljen.

„Sa -16,7 odsto BDP-a 2012. na -11,2 odsto BDP-a u pandemijom obeleženom 2020. godinom, a ove godine očekujemo i da se dodatno smanji. Jedan od razloga zbog kojeg trgovinski deficit nije još manji, jeste uvoz opreme koji je tokom prethodne dve godine u proseku iznosio 3,4 milijarde evra“, objasnila je Tabaković.

Navela je da je u periodu od 2009. do 2012. prosečan godišnji uvoz opreme iznosio više nego dvostruko manje – svega 1,6 milijardi evra godišnje.

Na tvrdnju da su izvoznici stalno svih ovih godina veliki gubitnici dvovalutnog sistema, gde u kursnim razlikama u proseku gube dva-tri odsto, a u nekim godinama i od sedam do 10-12 odsto, Tabaković odgovara da srpska privreda iz godine u godinu ostvaruje sve veću profitabilnost, gde, kako navodi, stabilnost deviznog kursa ima značajnu ulogu, uz drastično niže kamatne stope.

„Podsećanja radi, 2014. godine negativne kursne razlike srpske privrede iznosile su 244,1 milijardu dinara, da bi, nakon njihovog kontinuiranog smanjivanja iz godine u godinu, 2020. godine iznosile svega 36,6 milijardi dinara. To znači da je prošle godine srpska privreda samo po osnovu smanjenja negativnih kursnih razlika ostvarila za 207,5 milijardi bolji rezultat nego 2014. godine“, navela je Tabaković.

Kada se, kaže, na to dodaju i niže kamate u odnosu na trošak kamate iz 2014. godine, srpska privreda je po ta dva osnova na koja je NBS bitno uticala, ostvarila rezultat koji je bolji za skoro 278 milijardi dinara.

Na tvrdnju da jak dinar na kratak rok i bez razumevanja suštine problema deviznog kursa odgovara praktično svima, Tabaković odgovara da nema opravdanja da se za politiku koja tokom devet godina daje rezultate, kaže „bez razumevanja suštine problema deviznog kursa“.

„Čuli smo i njihovu tezu da će veća volatilnost deviznog kursa uticati da stanovništvo i privreda počnu više da koriste dinar umesto evra, čime će se povećati dinarizacija… To se nije dogodilo. U aktuelnim uslovima dinarska štednja je prešla 100 milijardi dinara, i 5,6 puta je veća u odnosu na 2012. godinu“, navela je Tabaković.

Istakla je i da devet godina unazad NBS deluje nepristrasno, u oba smera i dodala da su pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji uticala da u periodu pre pandemije to bude na strani kupovine.

„Ono što je posebno nejasno jeste koji su to svi izvoznici koji žele slabljenje dinara. Opet, ostali smo uskraćeni i za te informacije, kao i za sve ostale podatke i analize. U međuvremenu, ove godine, izvoz robe i usluga iz Srbije će da dostigne oko 27 milijardi evra, što će, zaključno sa ovom godinom predstavljati rast od 135 odsto u periodu od devet godina“, zaključila je Tabaković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.