BEOGRAD – U situaciji usporavanja ekonomskih aktivnosti, usled epidemije korona virusa na globalnom nivou, uspešna preduzeća i finansijske organizacije koje imaju rezerve mogle bi simboličnim gestom solidarnosti dosta da pomognu društvu i državi, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin.
„U ‘ekonomiji pauze’ živi se od rezervi, prema tome, oni koji imaju rezerve u ime solidarnosti mogu da pomognu svima preko države“, rekao je Đuričin Tanjugu.
Takođe, on ukazuje da zbog korona virusa sledi period pauze u ekonomskim aktivnostima i kada je reč o ponudi i tražnji.
„Ipak, pedale ‘ekonomskog bicikla’ moraju da se vrte da bicikl ne bi pao, da ne bi došlo do kolapsa sistema i zadatak je vlade da to obezbedi“, naveo je je profesor.
Upitan šta mogu da urade uspešni privrednici sa svoje strane, a šta vlada, da ekonomija ne bi stala u ovoj situaciji, Đuričin kaže da bi dobra preduzeća i finasijske organizacije koje imaju solidno finansijsko zdravlje i određene rezerve mogli da pomognu na različite načine državi u rešavanju uskih grla u organizaciji i funkcionisanju.
Ističe da bi to bio simboličan gest koji se može proširiti na celo društvo.
Đuričin smatra da i država treba da pomogne tim preduzećima da opstanu i održe likvidnost, kao i da su dobre mere Narodne banke Srbije o moratorijumu na plaćanje kredita za određeni period.
„Takođe, mislim da bi slične mere morale da budu i na fisklanoj strani oko plaćanja određenih poreza i doprinosa. Država treba, ako želi da održi aktivnost, da se ponaša kao da se ništa nije desilo, a sa druge strane kada se završi ciklus proizvodnje da se ponaša upravo onako kako sitaucija nalaže – da postoji pauza aktivnosti odnosno da će nivo aktivnosti značajno pasti“.
Đuričin napominje da se u ovoj situaciji, pre svega, radi o humanoj katastrofi koja ima značajne ekonomske posledice, pošto su ljudi u industriji 4.0 glavni resurs, to jest ljudi sa znanjem.
Procena Svetske banke je, navodi Đuričin, da će svetska ekonomija u 2020. izgubiti oko 3.000 milijarde dolara BDP-a kao posledica krize zbog prekinutih lanaca snabdevanja, zbog straha, pada aktivizma na finansijskim tržištima i drugih mera“.
„Otprilike dve trećine stanovnika planete će biti kontaminirano virusom, a procene medicinskih stručnjaka su da oko 80 odsto kontaminiranih neće imati ozbiljnije zdravstvene posledice, a od presotalih 20 odsto, oko 16 odsto će zahtevati ozbiljnu zdravstvenu negu, a četiri procenta će zahtevati intenzivnu zdravstvenu negu“, naveo je Đuričin.
Podseća da svetsko stanovništvo broji oko 7,5 milijardi ljudi, a Srbija oko sedam miliona i da se po tim procentima mogu sagledati razmere tog problema.
Kako je rekao, u najgorem scenariju više od 200.000 ljudi u Srbiji bi moglo biti sa potrebom intenzivne medicinske nege.
„Da bi se to sprečilo, neophodno je usporiti stepen kontaminacije populacije, znači da Gausova kriva visokog nagiba treba da se razvuče i da na neki način da predah i vreme da se daju odgovarajuća rešenja“.
Zato je najvažnije za svako društvo uspori širenje zaraze kako bi zdravstveni sistem, koji nije prilagođen nigde u svetu pa ni u Nemačkoj, mogao da deluje na adekvatan način, ukazao je Đuričin.
Kaže i da se mnogi pitaju da li je ovo što se dešava tzv. Crni labud efekat odnosno pojava koja je malo verovatno a ima radikalno dejstvo na ekonomiju.
„Mi se takvim efektima obično ne prilagođavamo i nemamo sistem za takve efekte, zbog njihove male verovatnoće“, dodao je on.
Ističe da se danas može reći da je korona virus sa dramatičnijim ekonomskim posledicama nego što je bila ebola koja je bila locirana na tri afričke zemlje i za nešto više od 400 dana odnela više od 10.000 života.
Kako je rekao, procnjuje se da je oko 1.000 puta veći ekonomski efekat korona virusa s obzirom na njegovu globalnu rasprostranjenost.
Takođe, mnogi porede korona virus sa španskom groznicom koja je 1918. godine odnela više od 33 miliona života, napomenuo je Duričin podsetivši da je, ipak tada bilo manje stanovnika na planeti nego danas i da virus nije bio prisutan u dobrom delu Rusije i jednom delu Kine.
Sa druge strane, činjenica je, dodaje, da je korona virus prisutan na celoj planeti i da se ubrzava, osim u Kini, i da će ekonomske posledice sigurno biti dramatične.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com