Više od 1,1 milion zaraženih u svetu, dramatično u Švedskoj, Francuskoj…

U svetu je od virusa korona do sada obolelo više od milion i sto hiljada ljudi, a preminulo je blizu 60 hiljada, ozdravilo je više od 228 hiljada, prenosi sajt worldometers.

Dramatično u Švedskoj
U Švedskoj, u kojoj do sada nije bilo restriktivnih mera, situacija je postala dramatična s obzirom na enorman rast broja zaraženih.

Švedska se mora pripremiti za na hiljade mrtvih od korona virusa, izjavio je premijer te zemlje Stefan Lofven.

Brojaćemo mrtve u hiljadama. Moramo se pripremiti na to“, rekao je Lofven u intervjuu za švedski dnevni list „Dagens Nyheter“.

List navodi da se zemlja suočava s krizom zbog broja ljudi kojima je potrebna pomoć i zbog pada privrednog rasta.

Lofven je upozorio da će pandemija korona virusa potrajati „mesecima, a ne nedeljama“.

„Odlučili smo se za strategiju poravnavanja krive zaraze, da sprečimo dramatični porast, jer naš zdravstveni sistem s tim neće moći da izađe na kraj“, rekao je švedski premijer.

U Francuskoj virus hara u domovima za starije, SAD pušta zatvorenike

Najviše je zaraženih u SAD-u – 277.475. U Italiji i Španiji taj broj kreće se oko 120.000. Italija ima najviše mrtvih –  14.681. Za razliku od SAD-a, u Italiji epidemija pokazuje znakove jenjavanja.

Situacija je sve gora i u Francuskoj. Broj osoba koje su umrle od zaraze koronavirusom u Francuskoj skočio je za 61 odsto u zadnja dva dana nakon uključivanja podataka iz staračkih domova i iznosi 6.507 osoba, a broj potvrđenih slučajeva oboljenja skočio je za 44 odsto i iznosi 82.165 osoba, izvestilo je u petak Ministarstvo zdravstva.

Uključivanjem podataka iz staračkih domova Francuska se pridružila Sjedinjenim Državama, Španjolskoj, Italiji i Njemačkoj – državama koje su premašile broj oboljelih koji je prijavila Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija.

U Kini, zemlji iz koje je sve krenulo, zabeleženo je samo 19 novih slučajeva.

„Labavljenje“ restriktivnih mera u Austriji?
S druge strane, Austrija, poznata po izuzetno restriktivnim merama, razmišlja da ih olabavi, jer broj obolelih opada.

U ovoj zemljei je do sinoć pozitivno na virus korona 11.506 osoba, a umrlo je 186 lica.

Pošto je dnevna stopa novih infekcija pala na 3,8 odsto, austrijska vlada razmišlja o labavljenju veoma restriktivnih mera kojima se bori protiv širenja virusa.

Širom SAD traže se lokacije za privremene bolnice

Američka jedinica inžinjerije pregledala je više od 650 lokacija širom Sjedinjenih Država koje bi mogle da budu pretvorene u privremene bolnice za lečenje pacijenata od korona virusa ili da na drugi način budu upotrebljene u suzbijanju epidemije.

General Tod Semonit rekao je novinarima u Pentagonu da je primio 750 zahteva da se pregledaju lokacije, od kojih je pregledano 673, prenosi Rojters. Najpogodniji objekti su konferencijski centri.

Širom SAD zarazeno je do sada 9.559 ljudi, a umlo ih je 6,047. Od tog broja, samo u NJujorku pozitivnih je 51.809, a umrlo 1.562.

Sitaucija je alarmanta na svim poljima, bolnice su pretrpane, mrvračnice takođe, manjak respiratora će postati ozbiljan problem za nekoliko dana, a nedostaju i medicinski radnici i zaštitna oprema.

Italija: Jednogodišnjak se oporavio

Jedan od prvih i najmlađih pacijenata zaraženih virusom Kovid-19 u Italiji, jednogodišnjak iz Doline Aosta, oporavio se od tog virusa.

Taj dečak iz mesta Pontej, nadomak italijanske granice sa Francuskom, i članovi njegove porodice su među prvim zaraženim slučajevima u tom regionu, preneli su italijanski mediji, dodajući da su njegova majka, kao i baba i deda takođe izlečeni.

U Italiji je od početka krize sa korona virusom broj pozitivnih slučajeva prešao 119.000, a taj virus odneo je više od 14.000 života.

Na svetu još 18 zemalja bez slučajeva Kovid-19

Do sada je zabeleženo više od milion slučajeva Kovid-19 širom sveta, u zemljama od Nepala do Nikaragve. I dok se broj smrtnih slučajeva povećava, a pacijenti preplavljuju bolnice, BBC postavlja pitanje – da li postoji mesto na zemlji kojem još uvek nema korona virusa?

Odgovor je, možda iznenađujući, da.

Od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija, do 2. aprila 18 zemalja nije prijavilo nijedan slučaj Kovid-19, prenosi BBC, koji koristi podatke sa Univerziteta Džons Hopkins.

Tih 18 zemalja su: Komori, Kiribati, Lesoto, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru, Severna Koreja, Palau, Samoa, Sao Tome i Principe, Solomonska ostrva, Južni Sudan, Tadžikistan, Tonga, Turkmenistan, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.

Neke od njih, slažu se stručnjaci, verovatno imaju neprijavljene slučajeve.

Severna Koreja je, na primer, zvanično ima nula zaraženih, kao i ratom razoren Jemen. Ali postoje zemlje na koje virus nije „ sleteo“. Vecćina njih su mala ostrva sa malo posetilaca – u stvari, sedam od 10 najmanje posećenih mesta na svetu, prema podacima UN, nema zaražene Kovid-19. Te zemlje su se svojom udaljenošću praktično „samoizolovale“.

Međutim, nekoliko malih pacifičkih zemalja, među kojima je i Nauru, takođe je uvelo vanredno stanje.

Nauru, u Tihom okeanu, udaljen je preko 300 kilometara od bilo kog mesta – ostrvo Banaba, deo Kiribatija, najbliže je kopno. Najbliži „glavni“ grad sa direktnim letovima je Brizbejn, koji se nalazi 4.000 kilometara jugozapadno. To je druga najmanja članica UN po teritoriji (posle Monaka) i sa nešto više od 10.000 ljudi, druga najmanja po broju stanovnika (posle Tuvalu). Takođe je jedno od najmanje posećenih mesta na Zemlji. Iako se ne pojavljuje u poslednjim podacima UN, jedan turistički operator kaže da ta zemlja ima samo 160 turista godišnje.

Možda mislite da tako udaljeno mesto ne bi trebalo dodatno da se distancira. Ali zemlja sa jednom bolnicom, bez respiratora i nedostatkom medicinskih sestara, ne sme da rizikuje, piše BBC.

Pored Naurua, Kiribati, Tonga, Vanuatu i drugi, takođe su zatvorile svoje granice.

„Poslednja mesta na koja će Kovid-19 doći su verovatno ona u južnom Pacifiku, vrlo udaljena ostrva, na to bih uložio novac“, kaže Andi Tatem, profesor prostorne demografije i epidemiologije na Univerzitetu Sauthempton.

„Ali u našoj globalizovanoj ekonomiji, nisam siguran da bilo koje mesto može da izbegne takvu zaraznu bolest“, dodaje on. Tatem navodi da zatvaranje granica – poput onih u Nauru – mogu da pomognu, ali da ne mogu trajati zauvek.

„Većina ovih zemalja oslanja se na neku vrstu uvoza spolja – bilo da se radi o hrani ili robi ili turizmu – ili izvozi sopstvenu robu. Moguće je da se mogu potpuno zatvoriti, ali to može biti štetno – i na kraju će morati da se otvore“, zaključuje Tatem.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.