Postoje mnogi razlozi zašto je „Sputnjik Ve“ kvalitetna vakcina, kaže mikrobiolog i virusolog dr Milanko Šekler iz Specijalističkog veterinarskog instituta iz Kraljeva. Prvenstveni razlog je to što je rađena na poznatoj platformi i principima koji se koriste već pola veka – na adenovirusu kao vektoru, nosaču drugih antigenih delova virusa.
U nauci se način na koji na koji je napravljena vakcina „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) koristi oko pedeset godina i čak su izdvojeni određeni sojevi adenovirusa koje koristi centar „Gamaleja“, navodi dr Šekler.
Ruska vakcina stimuliše oba imuniteta
„Jasno je da su to sojevi koji su u literaturi preovladavali kao najbolji kandidati za vektorski deo vakcine, s obzirom na njihove osobine, da se vrlo lako može iseći deo gena koji je potreban da se izbaci da bi se skinula patogenost. To je relativno jednostavno, tako da sam adenovirus ne utiče štetno na organizam i onda se, opet relativno jednostavno, može ubaciti drugi deo genomske informacije drugog virusa, koji onda vrlo lepo prezentuje u organizmu“, navodi on.
Čitav svet radi na razvoju vakcina zasnovanih na adenovirusima i ima mnogo radova o tome. Naš sagovornik navodi primer dr Jagode Ignjatović iz Australije, koja je još 2003. napravila vakcinu protiv koronavirusa za živinu na platformi adenovirusa.
„Mnogi argumenti su jasno i nedvosmisleno ukazali na to da je, pod jedan, bezbedna vakcina. Drugo, odličan je stimulator i humoralnog i celularnog imuniteta, što je vrlo važno zato što, kada je reč o humoralnom imunitetu, ne možemo samo da se oslonimo na antitela. Pošto njih lakše merimo, svi pričamo o tome, a vrlo je važan, možda mnogo važniji za virusne infekcije, celularni imunitet, koji obuhvata tačno određenu stimulaciju, umnožavanje pojedinih ćelija limfocita, koje efikasno poput čuvara tragaju za virusom kao da imaju njegovu sliku“, objašnjava Šekler.
Novi model na staroj dobroj šasiji
„Sputnjik Ve“ sasvim sigurno stimuliše oba imuniteta, dok ostale trenutno aktuelne vakcine, svaka na svoj način imaju probleme, dodaje naš sagovornik – uglavnom se oslanjaju na humoralna antitela, što bi značilo da se protiv virusa bore samo jednom rukom.
Isti proizvođač koji je napravio „Sputnjik Ve“, napravio je i vakcinu protiv ebola virusa koja funkcioniše na istom principu, što je jedina takva vakcina registrovana u svetu. To je olakšalo brzinu proizvodnje vakcine protiv ebola virusa. Zbog toga Šekleru brzina proizvodnje „Sputnjika Ve“ ne smeta, s obzirom da su ruski naučnici imali gotovu platformu adenovirusa.
„To bi bilo slično tome kao kada bi proizvođač automobila svake godine izbacivao novi model, ali je šasija u potpunosti ista. On menja oblik farova i školjke, boju i materijal presvlaka. Ali to je nebitno; ono što je vitalni deo automobila je ostao isti. Mene je vakcina podsetila na to – sve je postojalo i zato je bilo tako brzo. Ovo ostalo ne uliva mi toliko naučnih podataka i dokaza da će biti tako efikasne“, zaključuje Šekler.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.