Zašto samo petina Beograđana želi da se vakciniše

Istraživanje o vakcinaciji sprovedeno u Beogradu pokazalo je da samo petina stanovnika glavnog grada Srbije želi da se vakciniše protiv virusa korona, kao i da će oko devet odsto građana odluku o tome doneti tek nakon izbora proizvođača. Rezultati su ocenjeni kao zabrinjavaući, a eksperti tvrde da je neophodna – bolja komunikacija s građanima.

U studiji koju su sprovele Američka privredna komora (AmCham), Ekonomski institut iz Beograda i Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu učestvovalo je 804 ispitanika.

U trenutku ispitivanja, 41 odsto anketiranih nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 odsto je smatrao da „situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja“. Nešto manje od polovine njih nije odlučilo da li će se vakcinisati kada vakcina bude bila odobrena i dostupna, a četvrtina građana izjasnila se da se ne bi vakcinisala.

Raspoloženje prema imunizaciji inače nije mnogo bolje. Tokom prvih šest meseci 2020. godine ukupni obuhvat vakcinacije niži je od planiranog za ovu godnu, a najveći otpor pokazan je prema MMR vakcini – obuhvat imunizacije bio je 38,2 odsto.

Eksperti koji su sproveli istraživanje ocenili su da je spremnost građana na vakcinaciju zabrinjavajuća i da je potrebno hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, obezbeđivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvođača i planiranju povećanja dostupnosti vakcina širokoj populaciji.

Suosnivač Instituta za digitalne komunikacije, psiholog Ana Mirković za Sputnjik kaže da je do sad bilo mnogo „šumova“ u komunikaciji nadležnih sa građanima, zbog čega su ljudi postali skeptični prema vakcinaciji. Zato ističe da građanima treba poslati jasne poruke, na brojna pitanja strpljivo dati odgovore, koje će čuti i razumeti, a na osnovu kojih će doneti odluku.

„Što je neki proces transparentniji, logičniji, verodostojniji, to je ljudima lakše da ga prihvate i uklope ga u svoj kognitivni okvir. Ako je nešto nejasno, ima mnogo ’šumova‘, a nema odgovora na pitanja, stvara se odnos nepoverenja. Ljudi negativni prema svemu što im nije dovoljno jasno. Treba strpljivo, pažljivo, jasno, bez ’šumova‘, lako, intenzivno, interaktivno komunicirati u dužem vremenskom periodu da bi ljudi razumeli da li je to nešto što će ih na bilo koji način zaštititi od kovida“, predočava Ana Mirković.

U Britaniji skočio procenat

Prema anketama sprovedenim u Velikoj Britaniji, u avgustu se 30 odsto ispitanika izjasnilo da bi sigurno primilo vakcinu, a tokom novembra taj procenat se značajno povećao – vakcinu je spremno da primi oko dve trećine stanovništva te zemlje.

Poslednje ankete sprovedene su nakon što je sekretar za zdravlje Velike Britanije Met Henkok predstavio veliki logistički program kojim bi ogroman deo stanovništva trebalo da se vakciniše u roku od nekoliko nedelja.

Poverenje se stiče dugo, a gubi lako
Ana Mirković napominje da su medijske kampanje značajne za ulivanje poverenja građanima, ali i da se poverenje stiče dugo, a gubi lako, te smatra da je veoma teško domognuti ga se jednom medijskom kampanjom ili predstavljanjem jednog programa, ali da svakako treba pokušati.

„Vrlo delikatna stvar je u pitanju, grozna bolest. Mnogo ljudi je bolesno, mnogo odlazi svakog dana. Ljudi su zbunjeni, uplašeni, zastrašeni. Kao svakodnevni element naših života pojavila se strepnja. Kada je takva atmosfera, potrebno je mnogo više strpljenja da bi se s ljudima razgovaralo, ali ne da bi im se nametnulo neko mišljenje, nego da bi se ljudi razumeli i da bi se na njihov strah, očaj, patnju, strepnju odgovorilo adekvatnim setom informacija koji bi ih umirio. Da ih čujemo, da ih razumemo i da im u tom kontekstu predstavimo šta su potencijalna rešenja, a vakcina svakako može biti jedno od njih“, apostrofira Ana Mirković.

Jasne i transparentne poruke
Ona je istakla da građanima treba jasno reći: ko je proizvođač vakcine, kako je napravljena, na koliko ljudi je testirana, kako je testirana, koliko je testiranje trajalo, kakvi su eventualni negativni efekti, kako je distribuirana do domova zdravlja, na koji način se primenjuje…
„U nekim krugovima postoji, na primer, uvreženo mišljenje da sve što dolazi iz Kine nije kvalitetno. Onda kada se vakcina veže za tu državu smatra se da je to nešto bez veze. Generalno, ljudi ocenjuju prema svojim aspiracijama. Oni koji su rusofili će misliti da je ruska vakcina najsavršenija, ljudi koji su okrenuti ka Zapadu će verovati samo kompanijama sa Zapada koje će nam ponuditi svoje vakcine. Kada bi postojao visok stepen poverenja u institucije, onda bi bilo sasvim dovoljno to da je vakcina odobrena kod nas i da je samim tim kvalitetna, bezbedna i relevantna“, napominje Ana Mirković.

Poslednja istraživanja u Nemačkoj pokazala su da je 61 odsto stanovništva te zemlje spremno da se vakciniše, što je za devet odsto manje u odnosu na april ove godine. U Americi je od jula do novembra taj procenat opao sa 66 na 58, a u Rusiji je od avgusta do oktobra spao sa 46 na 41 odsto.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.