Životno osiguranje dobilo na značaju tokom pandemije

BEOGRAD – U vreme pandemije kovida-19 životno osiguranje je dobilo na značaju što potvrđuje i podatak da je lane premija životnih osiguranja porasla za čak 4,4 odsto.

Ovaj podatak je na panelu Kopaonik biznis foruma o industriji osiguranja u pandemijskom okruženju u utorak iznela Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora Dunav osiguranja, navodeći da je kod neživotnih osiguranja zabeležen rast od 1,7 odsto.

Predsednik Izvršnog odbora ĐOR osiguranja Đorđo Markeđani je govoreći o novim rizicima koje je možda izazvala pandemija korona virusa istakao da ona nije izazvala nove rizike nego pokazala da su se neki koje smo smatrali samo teoretskim i dogodili i izazvali ogroman sistemski efekat.

„Svetska industrija osiguranja je bila izložena značajnom potencijalnom šoku. Osiguranje se zasniva na diverzifikaciji rizika, ali je pandemija učinila upravo suprotno i pokazala da su određeni rizici globalno međusobno povezani i praktično ih je nemoguće osigurati“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o najčešćim rizicima povezanim sa kovidom Markeđani je rekao da su to životna i zdravstvena osiguranja, zatim poslovni rizici povezani sa prekidom rada i lanca snabdevanja kao i rizici uzrokovani prinudnom obustavom rada i naravno novi-stari sajber rizici.
Ivana Soković je istakla da su se osiguravači dobro prilagodili novim okolnostima i na onlajn prebacili sve što je moglo da se prebaci, kao što je ugovaranje osiguranja i prijava štete.

„Učinili smo da osiguranje bude ljudima dostupno 24 sata. Čak smo nosili polise i na kućnu adresu“, rekla je ona.

Nisu sva osiguranja u pandemiji rasla, pa je tako kod osiguranja pomoći u putovanju zabeležen pad od 40 odsto, što je i razumljivo, jer se malo putovalo.

Ona kaže da se očekivao pad premije u autoodgovornosti i kaskom osiguranju, ali da se to nije desilo. Naprotiv, one su porasle.

Soković je istakla da infrastrukturni projekti koji se izvode u Srbiji ne podstiču samo opšti stabilan rast, već i rast premije osiguranja, posebno od požara i nekih drugih opasnosti.

I predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja Dragan Marković kazao je da će infrastruktirni projekti povećati premiju osiguranja, a globalno se očekuje da će na njeno povećanje uticati i klimatske promene i povećanje zaštite od njih.

Ukazano je i na sasvim nove rizike u osiguranju, kao što je zaštita podataka u računarima, koji su sa digitalizacijom sve prisutniji.

Tako je predsednik Izvršnog odbora Viner Štediše osiguranja Zoran Blagojević naveo da je lane u Americi prosečan otkup „zlonamernim trećim licima“ za vraćanje pristupa podacima iznosio oko 300.000 dolara i da su meta napada bile pre svega male i srednje kompanije, jer su najranjivije i najslabiji su im sistemi zaštite.

Kada je reč o odštetnim zahtevima kod nas Soković je navela da su oni lane bili niži nego 2019. godine, ali ne zbog ukradenih podataka već zbog drugih osiguranja.

Dva su glavna razloga za to, jedan je što su građani manje koristili usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz straha od pandemije, a drugi što je zbog vanrednog stanja bilo manje korišćenja vozila.

„Lane je odštetnih zahteva bilo manje za 12 odsto, a kada se gleda kroz iznose, to je pet odsto“, rekla je Soković.

Navela je da je industrija osiguranja bila fleksibilna i brzo reagovala uvodenjem rizika od pandemije u osiguranja, dok je u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju brzo uvedeno kovid pokriće u smislu pregleda i ustanovljavanja dijagnoze, a osiguravači velikom brzinom uvode i postkovid dijagnostiku.

Na fleksibilnost osiguravača ukazao je i predsednik Izvršnog odbora Grave osiguranja Kristof Cetl i istakao da se sada drugačije prodaju proizvodi i zaključuju ugovori nego sto je bilo ranije.

Ukazao je da bi u tom smislu valjalo razmisliti i o promeni zakonske regulative u ovoj oblasti.

Prema rečima Zorana Blagojevića i sami osiguravači treba da se menjaju odnosno da više osluškuju klijente, jer kako je rekao dolaze mladi koji drugačije misle i čija razmišljanja moraju da prate i proizvodi i usluge industrije osiguranja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.