Evo do kojih sve bolesti dovodi stres

Stres je skup nespecifičnih reakcija organizma čoveka ili životinje na štetne činioce psihičkog (razvod, gubitak drage osobe), hemijskog (otrovi), fizičkog (hladnoća, toplota, buka, vibracije) ili drugog karaktera. Sve reakcije organizma usmerene su na to da se organizam odbrani ili adaptira na novonastalu situaciju, čime se uspostavlja ravnoteža sa okolinom.

Prvi put teoriju o stresu daje američki endokrinolog Hans Seli 1936. godine. On je na osnovu posmatranja eksperimentalnih životinja došao do zaključka da do nekih bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom spoljašnjih ili unutrašnjih činilaca. Svaki činilac koji utiče na organizam, pozitivno ili negativno, naziva se stresorom, a odgovor organizma na dejstvo stresora naziva se stres reakcijom.

U odgovoru organizma na stresor učestvuje veliki broj medijatora i hormona u centralnom nervnom sistemu (CNS), a impulsi iz CNS utiču na ćelije žlezda sa unutrašnjim lučenjem kako bi pripremile organizam za adekvatan odgovor na stresor. Među žlezdama sa unutrašnjim lučenjem koje najbrže odgovaraju na stresor jesu nadbubrežna žlezda i štitasta žlezda, ali i gušterača (pankreas).

Svojim hormonima nadbubrežna žlezda izaziva ubrzan rad srca i povećan pritisak, a štitasta žlezda povećava proizvodnju toplote, dok hormoni nadbubrega i  pankreasa obezbeđuje tkiva energijom (šećer i masne kiseline).

Reakcija može biti akutna, npr. iznenadna jaka buka je stresor, a reakcija organizmai refleksno bežanje. Međutim, ako se stresor ponavlja, organizam reaguje svojim adaptacionim sistemom i uvek reaguje na isti način, što se naziva adaptacijom, koja i brani organizam, ali ta adaptacija ne može da traje beskonacno, te posle izvesnog vremena ipak dolazi do prelaska praga adaptacije i pojave bolesti.

Stres akutne prirode moze biti uzrok akutnog infarkta srca, često se čuje podatak od pacijenta: dobio sam razdirući bol u grudima posle svađe sa šefom, suprugom ili prijateljem, ili nakon saobraćajnog udesa koji je oboleli izazvao.

S druge strane, hronicni stres je uzrok mnogih  bolesti među kojima je povećan krvni pritisak, čir na želucu, bolesti štitne žlezde, posebno povećana funkcija štitne žlezde, šećerna bolest, a u poslednje dve dekade govori se o veoma aktuelnoj psihičkoj bolesti koja je kombinacija depresije i anksioznosti, a posledica je „istrošenosti vitalnih resursa“ i nastaje tokom dužeg vremenskog perioda napornog  pre svega psihičkog rada. Od tog sindroma uglavnom obolevaju osobe koje ne znaju za odmor, nemaju ograničeno radno vreme, a radno mesto je veoma zahtevno – to su obično finansijski poslovi.

Do pre dvadesetak godina  pretpostavljalo se da čir na dvanaestopalačnom crevu nastaje kao posledica stresa, danas se zna da je Helikobakter pylori (bakterija u crevu) odgovorna za nastanak čira, i da su osobe koje imaju tu bakteriju sklone nastanku bolesti.

U drugim bolestima postoji nasledna predispozicija za razvoj bolesti (hipertireoza, šećerna bolest), a stres predstavlja samo početni „okidač“ za bezbroj događaja koji će doviesti do razvoja bolesti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike