Koliko su zaista opasni napadi panike i anksioznost?

Spadaju u psihička patološka stanja, ali i telo trpi

Anksioznost je široko rasprostranjena pojava u današnje vreme. Životni tempo je brz, nivo stresa pojačan, ishrana neuredna, što je dovelo do drastičnog broja psiholoških poremećaja kakvi su depresija, anksioznost, napadi panike i različite vrste fobija.

Anksioznost se najbolje može opisati kao konstantan osećaj nemira, nervoze, negativnih misli i iščekivanja da će se nešto loše desiti. Ovakvo stanje, pogotovo prolongirano, veoma je psihički teško i naporno za osobu koja oseća simptome anksioznosti, ali posledice ne trpi samo mozak, već ceo organizam.

Povremena pojava anksioznosti ili nervoze je normalna, pogotovo u stresnim situacijama i obično je prolaznog karaktera. Međutim, ako osoba ima konstantan osećaj anksioznosti duži vremenski period i kontinuirano, to je znak da nešto nije u redu.

Naš mozak je neraskidivo povezan sa našim telom i svi njegovi signali upućeni su upravo njemu, pa je to slučaj i kod anksioznosti. S tim u vezi, ukoliko mozak kontanto šalje signale straha, uznemirenosti, nelagode i panike, naše telo će na to dati adekvatan fizički odgovor.

Prolongirana anksioznost i panični napadi mogu izazvati simptome kavi su glavobolja, mučnina, vrtoglavica, tremor, bolovi u vratu i ramenima, slabost mišića i drugo. Takođe, duža izloženost osećaju anksioznosti vodi ka depresiji, jer osoba ne može više da se nosi sa pritiscima koje konstanto oseća.

Prema tipu, postoji nekoliko vrsta ispoljavanja anksioznosti:

Fobije – kada osoba ispoljava izrazito visok nivo straha prema nekoj pojavi (strah od visine, strah od zatvorenog prostora, strah od mraka…)

Napadi panike – mogu se opisati kao kumulativni efekat nagomilane anksioznosti i imaju veoma izražene fizičke manifestacije poput tahikardije(ubrzanog rada srca), nesvestice, mučnine, preznojavanja, obamrlosti ruku i nogu, bola u grudima, osećaja da ne možemo da dišemo. Napadi panike spadaju u najteži oblik ispoljavanja anksioznosti i osobe koje pate od ovog poremećaja to iskustvo opisuju kao „osećaj da će umreti“ ili „da će poludeti“. Napad panike se obično dešava bez najave, bilo gde i razvija se u svega par minuta, što ga čini dodatno teškim oblikom ispoljavanja.

Generalizovana anksioznost – kontinuirana preterana briga i osećaj konstante napetosti.

Zdravstvena anksioznost – kod ovog tipa ispoljavanja anksioznosti najprisutniji i najdominantniji su osećaj straha od smrti i bolesti, pri čemu osoba konstanto razmišlja i brine o zdravstvenom stanju, posećuje lekare različitih specijalnosti i obično nijedan nalaz, čak potpuno uredan, ne može da odagna sumnje da sa njom nešto nije u redu zdravstveno.

Socijalna anksioznost – predstavlja parališući strah od bilo koje vrste društvene interakcije ili prisustva nekom događaju na kome je puno ljudi. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti imaju konstantan osećaj da će biti osuđivani od stane drugih ljudi, a iz toga proizilazi osećaj poniženja i srama.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj – kod ovog poremećaja izazvanog anksioznošću osoba permanentno ponavlja određene (često banalne) radnje i rituale, kao što je na primer neprekidno slaganje stvari na određeno mesto, proveravanje da li su vrata zaključana ili šporet ugašen i po desetinu puta u toku dana, jer ponavljanje te radnje umiruje njen osećaj straha.

Psihosomatske tegobe – povišen krvni pritisak, glavobolje, problemi sa varenjem i probavom, napetost mišića, povišen holesterol.

Svi ovi tipovi ispoljavanja anksioznosti ostavljaju velike tragove na psihi osobe koja ih doživljava, ali telo takođe trpi posledice ove vrste stresa. Pored nervnog sistema, najizloženiji su kardiovaskularni sistem, sistem za varenje, imuni sistem i respiratorni sistem.

Anksioznost dovodi do palpitacija i tahikardije (ubrzan i nepravilan rad srčanog mišiča) usled lučenja adrenalina, pa je na taj način opterećen kardiovaskularni sistem.

Usled konstantne nervoze koju oseća anksiozna osoba može doći do probela sa varenjem, bolova u želucu, pojačane kiseline, mučnine, zatvora i povraćanja, što je atak na digestivni trakt.

Konstantan osećaj stresa i hormoni koji se tada luče dovode telo u situaciju da se „bori“, što je prirodni odbrambeni mehanizam, ali usled kontinuiranog osećaja povećane borbene gotovosti, telo nema kada da se opusti, što može oslabiti imuni sistem i osobu učiniti podložnijom infekcijama.

Kako se usled napada panike ili anksioznosi dolazi do hiperventiliranja (ubrzanog i plitkog disanja), a to može veoma loše uticati na ljude koji boluju od opstruktivnih bolesti pluća, poput bronhitisa, astme ili plućne insuficijencije.

Anksiozni poremećaj treba shvatiti ozbiljno i ukoliko se pojave simptomi javiti se lekaru specijalisti. Struka smatra da što se pre otpočne sa lečenjem anksionosti, veće su šanse da dođe do potpunog izlečenja i vraćanja normalnom životu.

(Stil)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.