Evo šta uzrokuje drugi – fatalni infarkt

Novo istraživanje je pokazalo da ljudi koji su preživeli infarkt i koji se lako iznerviraju ili su često pod stresom, imaju velike šanse da dožive još jedan srčani udar, koji može biti fatalan.

U periodu od deset godina, više od polovine ljudi koji su preživeli infarkt i imali visoke rezultate na psihološkim testovima osmišljenim tako da identikifuju probleme besa, imalo je fatalni ili još jedan ne-fatalni srčani napad, u poređenju sa četvrtinom od ukupnog broja ispitanika koji su imali niske rezultate na testu.

Ljudi sa visokim rezultatima na skali besa imali su 2,3 puta veće šanse da dožive još jedan srčani udar, u poređenju sa onima sa niskim rezultatima na istoj skali, istakao je Franko Bonaguidi, istraživač sa Instituta za kliničku psihologiju u italijanskom gradu Pizi.

Slično tome, osobe koje su preživele infarkt i koje imaju visoke rezultate na skali stresa, imale su 1,9 puta veće šanse da dožive još jedan srčani udar, u poređenju sa onima koje su imale nisu ocenu na testu koji se odnosi na stres.

Analiza je uzela u obzir i već poznate faktore rizika bolesti srca, kao što su starost, pol, visok krvni pritisak i holesterol.

Istraživanje je obuhvatilo 228 ljudi koji su imali srčani udar, a 200 su bili muškarci. Tokom deset godina trajanja istraživanja, 51 osoba je imala još jedan srčani udar, a 28 njih je preminulo.

Bes kao „primitivna emocija“

„Bes je primitivna emocija koja se ne može isključiti po volji“, kaže Bonaguadi i dodaje da bes može imati konstruktivnu funkciju kada je u pitanju prevazilaženje prepreka i ostvarivanje određenih ciljeva.
Međutim, posle određene tačke ili kod ljudi koji su već podložni bolestima srca, bes može da izazove nepovoljne fiziološke promene i može doprineti destruktivnom ponašanju, isto kao i zavisnost od hrane ili alkohola, smatraju eksperti.

Stručnjaci smatraju da je dobra vest to što ljudi mogu da promene svoje ponašanje kako bi sačuvali svoje zdravlje, ali i život.

Džon Harold, specijalista za srce na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, smatra da se rezultati ovog istraživanja poklapaju sa iskustvima iz prakse: „Kada na pregled dođe pacijent koji je preživeo srčani udar i pri tom pokaže izlive besa ili da je pod stresom, tada skoro da mogu predvideti da neće biti dobro po njega ako ne promeni svoje ponašanje!“

Harold kaže da takvim pacijentima često preporučuje krstarenje okeanom, jer takav vid relaksacije može pomoći njihovom zdravlju. Ako su porodične svađe ili druge stresne situacije van kontrole pacijenta, Harold savetuje da se treba povući, jer to jednostavno nije vredno ugrožavanja zdravlja, pa i života.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.