Uznemirenost i moždani udar

Novo istraživanje pokazuje da odrasle osobe izložene većoj uznemirenosti mogu imati veći rizik od određenih vrsta moždanog udara. Uznemirenost predstavlja kombinaciju stresa, depresije, negativnosti i nezadovoljstva sopstvenim životom.
Istraživači kažu da je to mnogo veći problem od neraspoloženja. Mnoga istraživanja već su povezala depresiju sa rizicima od bolesti srca i moždanog udara, pa su istraživači želeli da otkriju koliko na to može uticati opšta tendencija negativnog pogleda na svet.
Uznemirenost odraslih osoba
Istraživači su ispitali preko 4000 osoba starijih od 65 godina. Svaka osoba je obezbedila detaljnu medicinsku istoriju, a osim toga odgovarali su na pitanja o svom obrazovanju, prihodima, svakodnevnici i mentalnoj perspektivi. Nakon sedam godina praćenja, 452 učesnika je hospitalizovano zbog moždanog udara, a 151 osoba je preminula.
Nakon što su istraživači uzeli u obzir poznate faktore rizika za moždani udar, kao što su pušenje, visok krvni pritisak, hronična stanja, starost i težina, otkrili su da je visok nivo uznemirenosti povezan sa povećanim rizikom od moždanog udara koji nastaje krvarenjem u mozgu u odnosu na onaj koji izaziva ugrušak krvi.
Osobe sa najvećim nivoima uznemirenosti imale su gotovo dva puta veći rizik od umiranja usled moždanog udara. Istraživači kažu da su rezultati iznenađujući.
Dalja istraživanja
Ovo istraživanje ne dokazuje da uznemirenost izaziva moždani udar. Umesto toga, pokazuje odnos između uznemirenosti i zdravlja koji je verovatno složeniji od jednostavnog odnosa uzroka i posledice.
Gabor Tot, vaskularni neurolog sa Klivlend klinike u Ohaju, kaže da bi bilo dobro saznati nešto više o tome kako su uznemirenost i moždani udar povezani. „Može biti da se ljudi koji ne vode računa o sebi i koji su pod stresom ne hrane zdravo i da dosta puše. U isto vreme, možda tu postoje neke hormonske metaboličke promene u organizmu uzrokovane stresom koje dovode do većeg rizika od moždanog udara“, kaže on.
Kakva god da je veza, istraživači navode da je važno shvatiti da uznemirenost i zdravlje idu podruku. „Stvar je tome da treba priznati samom sebi da opšta negativnost i druge emocije u vezi sa uznemirenošću mogu imati uticaj na vaše fizičko stanje. Važno je obratiti pažnju na njih i pronaći način da ublažite emotivni bol jer on može imati velikog uticaja na zdravlje“, zaključuje Tot.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.