Bolesti zavisnosti starijih osoba

Upoznajte Džerija starog 75 godina: „On je srećni deda u penziji i još uvek je u braku, nakon 50 godina, iako je bio alkoholičar.“ Posle penzionisanja,  redovno odlazi na rehabilitaciju i dnevne sastanke anonimnih alkoholičara. Pio je i bio zavisnik, ali je vodio računa o tome da pije do „određene granice“ i bez posledica po sebe i okolinu.

No, tu je kraj „savršene priče“: prinudno penzionisanje, smrt majke, operacija njegove supruge – i krenuo je nizbrdo: „Votka ujutro, votka sa ručak, votka popodne, votka uveče, spavanje i ujutru ispočetka.“

„Moja viša sila bila je moja boca votke. Alkohol je kontrolisao moj život“, smatra Džeri iz Pensilvanije, koji je tražio da se njegovo prezime ne objavljuje.

Stručnjaci kažu da priče kao što je Džerijeva postaju česte i da „nema starosne granice“. Istraživanja pokazuju da oko 40% Amerikanaca starijih od 65 godina postaju zavisnici od alkohola, uprkos tome što se sposobnost tela da „se nosi sa alkoholom“ smanjuje sa godinama i da alkohol može da ima opasno sadejstvo sa lekovima, a lekove obično koriste osobe starije od 50-60 godina.

Broj osoba starijih od 50 godina sa problemima bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija…) stalno se povećava. Procene govore da će se broj zavisnika u Americi povećati sa 2,8 miliona na 5,7 miliona do 2020. godine. Najviše zabrinjava to što je u pitanju „skrivena epidemija“ – često prolazi neprimetno od lekari i porodice.

Tretmani

Danas je Džeri 6 godina trezan, a gledajući unazad, on se pita zašto mu niko nikada nije podigao „crvenu zastavicu“. Doktor je znao za njegove probleme godinama, a nikada ga nije pitao. Možda su i deca znala, ali ni ona nisu reagovala na vreme.

Tek kada su deca udaljila unuke od njega i kada ga više nisu želeli na poslu, došao je do tačke kada mu bila neophodna pomoć. Zbog alkohola je izgubio 50 kilograma i imao problema sa hodanjem.

„To su bili jaki razlozi da promenim način života u veoma kratkom vremenskom periodu. To me je definitivno gurnulo preko ivice„, izjavio je Džeri tokom jedne od provera u Centru za lečenje zavisnosti.

Dr Džozef Garbeli, direktor jednog medicinskog centra u Pensilvaniji, kaže da je problem zavisnosti kod starijih osoba postao toliko akutan da u bolnici imaju specijalni program za seniore. Bolnički kapaciteti su im puni, pa zato planiraju proširenje. On upozorava da je slično stanje u celoj Americi, ali i u drugim zemljama.

Postoje neke kritične faze u životu čoveka, pogotovu u zrelim godinama. Često je to gubitak nezavisnosti zbog nekog fizičkog ograničenja. Tu je i gubitak neke bliske osobe, bilo da je u pitanju član porodice ili prijatelj. Postoji i osećaj izolacije zbog odlaska u penziju i prestanka odlaska na posao, kaže Garbeli.

Kada se starije osobe bore protiv usamljenosti, često to rade alkoholom: mogu da piju jedno ili dva pića dnevno i da zbog godina starosti (to za njihov organizam u tim godinamo može da bude previše), budu skoro celog dana u alkoholisanom stanju. Pored toga, alkohol u sadejstvu sa nekim lekovima može opasno uticati na organizam.

Garbeli kaže da se alkoholom pojačavaju efekti lekova za smirenje i lekova protiv bolova, sa potencijalno fatalnim posledicama. Uzimanje lekova za regulisanje krvnog pritiska zajedno sa alkoholom može dovesti do vrtoglavice, nestabilnosti i padova (povreda).

I dok je obično alkohol glavni problem, starije osobe često posežu za većim dozama lekova. Nedavna studija pokazala je da starije osobe sve više koriste analgetike, pa postaju zavisne od njih. Nezakonita narkomanija retka je među starijim osobama ali dr Garbeli je imao pacijenta koji je pod stare dane (nakon penzionisanja) počeo da koristi kokain!

Nedavno istraživanje u Americi ukazuje na to da, u većini slučajeva, potomci očekuju da će njihove starije roditelje porodični lekar tokom pregleda pitati o upotrebi lekova i alkohola (kako bi uočio eventualno sadejstvo). Ipak, stvarno stanje je takvo da su posete lekaru svedene na nekoliko minuta, a ne, kao nekad, na pola sata ili sat, kada su porodični lekari mogli da upoznaju pacijenta i saznaju više o njemu. Nažalost, ovakvo stanje je sve više prisutno i u našem okruženju.

Istraživanje je takođe pokazalo da polovina odrasle dece nije primetila niti je pomišljala na mogućnost zloupotreba supstanci svojih roditelja. Interesantno je da čak 37% dece nije sumnjalo na zloupotrebu supstanci (zavisnost), iako su primećivali rizične navike svojih roditelja: tri pića ili više tokom jednog obroka ili vožnja uz korišćenje alkohola.

„Obično ljudi ne gledaju starije osobe iz posebnog ugla, ne preispituju njihove postupke, pa onda i ne primećuju da je opasno ponašanje u stvari posledica bolesti zavisnosti“, kaže Garbeli.

Drugačiji pristup

Ako se sastanci alkoholičara organizuju i održavaju tokom dana, to je dobra odluka, jer su polaznici uglavnom stariji ljudi koji žele da druge osobe to ne znaju.

„Mi volimo da imamo sastanke tokom dana, a ne uveče. Želimo lak pristup sali za sastanke, bez stepenica ili bez lifta za hendikepirane“, kaže jedan polaznik i organizator takvih sastanaka iz Arizone, star 74 godine. On je postao manje-više zavisan od alkohola mnogo pre penzionisanja, sa svega 30 godina. Međutim, mnoge starije osobe koje pohađaju sastanke alkoholičara postale su zavisnici u poznim godinama. U Americi je veća pažnja starijim osobama sa bolestima zavisnosti posavećena tek pre 12 godina.

Ljudi su najčešće donedavno na ove stvari gledali ovako: „Deda pije možda previše, ali je previše star, pa to nije tako strašno, neka ima i on neko svoje piće.“ Sada ljudi počinju da shvataju ovakve probleme i zato postoje programi za odvikavanje od bolesti zavisnosti za ljude svih uzrasta.

Za Džerija, sa početka ovog teksta, sastanci su bili od ključnog značaja, ne samo da bi se držao podalje od alkohola nego i da bi ostvario društvene kontakte. On se sada oseća dobro, pun je planova i aktivan je na sastancima za odvikavanje, a supruga mu pruža podršku u tome.

Mnoge starije osobe ne uspevaju da se izbore sa onim od čega su zavisne i nisu u stanju da idu na sastanke, ili im nedostaje snažna podrška porodice. Takve osobe na pitanja odgovaraju obično ovako: „Ja ne želim to gde sam danas. Ja pokušavam da se borim do neke granice, ali ne mogu da se promenim.“

Savet

Za sve koji su zavisni od nekih supstanci (alkohol, droga, lekovi…), bez obzira na godine starosti, stručnjaci imaju savet: morate da gledate pozitivno na život i da se borite.

Nemojte reći „Jadan ja, neću ovo preživeti“, već kažite sebi: „Ja to mogu i biće mi bolje od toga.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.