U trendu

Danas je Svetski dan srca: evo kako ojačati svoje srce i kakva je situacija u Srbiji

„Institut za javno zdravlje Batut“ i ove godine nas podseća na borbu protiv bolesti srca obeležavanjem Svetskog dana srca 29. septembara“. Podsećamo da je Svetska zdravstvena organizacija ustanovila Dan srca 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta o bolestima srca.

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrti, odnesu oko 17,5 miliona ljudi svake godine. Procene su se da će se do 2030. godine taj broj povećati čak na 23 miliona.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se čak 80% smrtnih ishoda kardiovaskularnih bolesnika može sprečiti smanjenjem pušenja, pravilnom ishranom i umerenim fizičkim aktivnostima.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ojačajte svoje srce”.

Za zdravo srce najvažniji su zdrav stila života, prevencija i kontrola faktora rizika.

Jedna od zabluda je da se bolesti srca i krvnih sudova dešavaju „nekom drugom“, starijim osobama, muškarcima i bogatim osobama.

Činjenice govore da nijedan stanovnik naše planete nije pošteđen od bolesti srca i krvnih sudova.

Ono što zabrinjava jeste da deca predstavljaju posebno rizičnu kategoriju za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Deca su ugrožena nepravilnom ishranom, slabim fizičkim aktivnostima, izloženošću duvanskom dimu, ali i nelečenim zaraznim bolestima.

Gde je Srbija?

Prema zvaničnim podacima, tokom 2015. godine u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umrlo oko 28.000 ljudi, što je čitav jedan manji grad.

Koji su faktori rizika?

Faktori rizika za srce i krvne sudove su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, gojaznost, dijabetes, pušenje i fizička neaktivnost. Ohrabruje saznanje da se na sve ovo faktore može uticati ponašanjem, redovnim kontrolama i redovnom terapijom, a zabrinjava to što veliki broj ljudi o tome ne vodi računa.

Naravno, postoje i neki faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati i koje ne možemo izbeći.

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Visok krvni pritisak ili, kako ga zovu, „tihi ubica” – najviše može ugroziti srce i krvne sudove, a obično nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, tako da veliki broj ljudi i ne zna da ga ima.

U Srbiji prehipertenziju i hipertenziju ima skoro polovina odraslog stanovništva, malo više muškaraca nego žena.

I na svetskom nivou hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti.

Zato je važno redovno merenja krvnog pritiska i njegovo održavanje na potrebnom nivou ako je povišen ili povremeno povišen.

Pušenje

Procene upozoravaju da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih bolesti srca i krvnih sudova. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima.

Ono što bi bila dobra vest za pušače jeste da ako prestanu sa pušenjem, u roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.

U Srbiji je, nažalost, veliki broj pušača, 32,6% muškaraca i 25,9% žena. Pušači zaboravljaju da „svojim dimom“ ugrožavaju „pasivne pušače“: kolege, rodbinu, prijatelje i svoju decu.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti merenog jutarnjeg nivoa šećera u krvi veće od prosečnih (normalnih). Bolesnici od dijabetesa najčešće umiru od bolesti srca ili krvnih sudova.

U našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči, može doći do ozbiljnih komplikacija.

Redovno merenje nivoa šećera u krvi i redovno uzimanje lekova produžuje život i poboljšava kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička aktivnost

Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 procenata veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni.

Nedovoljno fizički aktivnih odraslih stanovnika u Srbiji je skoro 44%.

Preporučuje se više od od pet puta nedeljno upražnjavanje polučasovnih fizičkih aktivnosti umerenog intenziteta ili nešto ređe, ali intenzivnih fizičkih aktivnosti.

Pravilna ishrana

Utvrđeno je da visok unos zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe – povećavaju rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Činjenice govore da je nedovoljan unos voća i povrća značajan uzrok bolesti srca i krvnih sudova.

Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase i normalnog nivoa krvnog pritiska, što sve povoljno utiče na kardiovaskularni sistem.

Nivo holesterola u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim faktorima rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Prema rezultatima istraživanja, više od polovine stanovništva Srbije je 2013. godine bilo prekomerno uhranjeno.

Na šta ne možemo da utičemo?

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo su: Starije osobe su usled starenja i „istrošenosti organizma“ pod većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Muškarci imaju nešto veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Posle menopauze, rizik se izjednačava.

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka.

Osobe iz ovih rizičnih grupa trebalo bi da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Institut „Batut“ apeluje: „Pridružite se!“

Svetski dan srca obeležavamo 29. septembra 2017. godine.

Svetski dan srca ima cilj da istakne važnost u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

Ovim povodom organizuju se brojne aktivnosti: predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar