Čapaliku: Srbima i Albancima nedostaju obični razgovori
BEOGRAD – Albanski književnik Stefan Čapaliku gost je Beograda i izdavačke kuće „Klio“ gde je danas predstavio svoj roman „Svako poludi na svoj način“.
Radnja romana „Svako poludi na svoj način“, koji je preveo Danilo Brajović, odigrava se u Skadru i obuhvata vreme od dve decenije tokom komunističke prošlosti Albanije.
Taj period obeležen je prelomnim događajima, s jedne strane dešavanjima 1967, kada je Albanija proglašena ateističkom državom (zvanično, prvom i jedinom u istoriji), a sa druge, smrću njenog rodonačelnika, diktatora Envera Hodže, 1985.
Smeštajući priču u rodni Skadar, pripovedajući o svojoj kući, komšiluku, gradu, njegovoj jedinstvenoj kulturi i tradiciji, uz pomoć čitave galerije likova autor postepeno gradi književno svedočanstvo o sveukupnom stanju Albanije tokom njenog najbolnijeg perioda u novijoj istoriji.
Čapaliku kaže da je objavljivanje knjige „Svako poludi na svoj način“ predstavlja jako bitan trenutak u njegovoj karijeri.
„Kada sam video kako su ljudi iz izdavačke kuće ‘Klio’ opremili i izdali knjigu pomislio sam da ću dodirnuti nešto najlepše u životu. Moj boravak ovde otvara dalja vrata za arzmenu sadržaja između srpske i albanske kulture“, kaže Čapaliku i dodaje da je pre polaska u Beograd svratio do Nacionalne biblioteke u Tirani kako bi ustanovio koliko je dela srpskih pisaca prevedeno na albanski.
„Uspeo sam izbrojim 70 naslova knjiga srpskih pisaca koji su prevedeni na albanski. Istovremeno, verujem da je manje knjiga albanskih pisaca prevedeno na srpski. Smatram da je ovo izdanje ‘Klia’ novi korak u razmeni dveju kultura“, kazao je Čipaliku i napomenuo da u njegovoj knjizi može da se pronađe kolekcija doživljaja koje je iskustveno prevazišao za vreme jedne vanredne istorijske epohe.
„Toliko su događaji iz te epohe bili upečatljivi da sam samo uspeo da ih prepričam knjizi. Nadam se da sam to prepričavanje epohe uspeo da učinim zanimljivim u ovom našem vremenu. Pokušao sam da pišem o komunizmu u Albaniji bez ideje da sudim ljudima koji su živeli u diktaturi. Sa druge strane moja namera je bila da osvetlim vrednosti koje su bile protiv tog političkog eksperimenta u Albaniji i pomenem ljude koji su herojski pružali otpor takvom drištvenom i političkom uređenju“, kazao je Čapaliku.
On je kazao da se mnogo „faktora“ pojavilo u životima Albanaca posle pada kumunizma.
„Meni je najvažnija sloboda i mogućnost izražavanja. Ovu knjigu ne bi bilo moguće pisati u epohi komunizma u Albaniji. Biti pošten prema sebi i prošlosti nije jednostavno. Ta dimenzija stvaranja moguća je jedino kada se autor oseća slobodnim. Albanski intelektualci su i u vreme komunizma i nakon njegovog pada bili jednako siromašnii, ali su sada u prilici da govore ono što misle“, kazao je Čapaliku i dodao da mislećim ljudima i običnom svetu u Srbiji i Albaniji pre svega nedostaju neformalna komunikacija.
„Nedostaju nam obični razgovori na letovanju zimovanju, na dešavanjima iz kulture, u običnim kafićima… Komunikacija koja je itekako očekivana za normalne ljude. U takvim razgovorima bilo bi prilike da se upoznamo. Na taj način bismo otkrili da li smo jednako isti da bi bili prijatelji ili jednako različiti da bi bili poznanici“, kazao je Čapaliku.
Stefan Čapaliku diplomirao je albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Tirani 1988, nakon čega je nastavio stručno usavršavanje u Italiji, Češkoj i Engleskoj, da bi doktorsku disertaciju odbranio 1996.
Od 2005. godine istraživač je pri Centru za albanske studije i profesor estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani.
Piše poeziju, prozu, drame i eseje koji su prevedeni na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, poljski, bugarski, srpski, makedonski i turski jezik.
Pozorišni je i filmski reditelj.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.