„Geopoetika“ objavila nove knjige Mangela i Šalandona

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je danas dva nova naslova – potresnu autobiografiju francuskog novinara i pisca Sorža Šalandona „Zanimanje oca“ i knjigu „Pakujem svoju biblioteku. Elegija i deset digresija“ Alberta Mangela.

Direktor i glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac je istakao da se vraćaju autorima koji su možda najbolji u svojim žzanrovima, što potvrđuju i svojim novim knjigama, a obojica su ranijih godina bili u Beogradu.

Bajac je kazao da je Mangel jedan od najvećih čitača, koji ima biblioteku od 35.000 naslova i u svojoj prethodnoj knjizi „Biblioteka noću“ pisao je o stvaranju te biblioteke i preseljenju u malo mesto u Francuskoj, dok u delu „Pakujem svoju biblioteku“ on se priprema za odlazak u Njujork.

Mangel je u međuvremenu iz Njujorka otišao u Buenos Aires gde je do jeseni prošle godine bio na čelu Narodne biblioteke Argentine da bi se ponovo vratio u Njujork, a Bajac je naveo zanimljiv podatak da je u jednoj antikvarnici u Beogradu, koja više ne postoji, ovaj zaljubljenik u knjige pronašao izdanje iz 16. veka koje je kupio za svega 100 evra što ga je zapanjilo.

U knjizi „Pakujem svoju biblioteku. Elegija i deset digresija“ Mangel, opisujući proces pakovanja svoje velike biblioteke, bavi se zaboravom, pravi paralelu između javnih i privatnih biblioteka, dotiče se teme Boga i njegove „zabrane da čovek bude stvaralac“.

„Knjige ga asociraju na pitanja samoće, tehnologije i odnosa ljudi. Razmišlja i o svojoj potrebi da prikuplja knjige i o posedovanju jedine materijalne stvari od koje ne odustaje“, rekao je Bajac, dodavši i da je Mangelova knjiga vrsta enciklopedije i da je mudrost koja dolazi iz njenih redova spontana.

Izvršna urednica Jasna Novakov Sibinović je istakla da je Šalandonova knjiga „Zanimanje oca“ tegobna, turobna porodična priča u kojoj psihički bolestan čovek fizički i psihički zlostavlja svog 12-godišnjeg sina.

Istorijski okvir romana je alžirski rat za nezavisnost i vojni puč u aprilu 1961. godine sa ciljem smenjivanja De Gola, a otac iz priče je za atentat na De Gola i za svoje izmišljene akcije regrutovaće svog sina Emila, razapetog između nesnosnog straha sa kojim živi i ponosa što mu je otac poverio važan zadatak.

„U toj mreži ludila, dečak je izložen nestvarnom, do detalja opisanom, fizičkom i psihičkom nasilju, na vrlo neobičan način podržanom od strane majke koja nije imala hrabrosti da se suprostavi mužu. Izgladnjavanje, neprestane batine, uvrede, poniženja, buđenja u toku noći u prehladnoj sobi sina koji je astmatičar radi vežbanja, samo su delići onoga što je u romanu opisano“, rekla je Novakov Sibinović.

Ona je naglasila da je knjiga toliko strašna da joj je bukvalno zastajao dah, a do najšokantnijeg podatka je došla tek nakon čitanja kada je saznala da je Sorž Šalandon sačekao smrt svog oca da bi do detalja opisao svoj život.

Šalandon je u jednom intervju rekao: „Ova priča me opseda 63 godine. Ovaj roman je u ogromnom delu autobiografski. Glavni destibilizator ovde nisu ni suze ni smeh, nego brutalan odnos između oca i sina, a to je pravo nasilje. Ja nisam želeo da pričam priču o dečaku koji je dobijao batine. Ja sam želeo da ispričam priču Emila čiji je otac scenarista i kreator njegovog života. To je otac koji je minotaur, porodični stan je lavirint i minotaur vlada nad dva bespomoćna bića i želeo sam da čitaocu zastane dah i da počne da se guši kao što se mali astmatičar gušio u tom stanu odsečen od sveta“.

„Mogao sam da napišem novu knjigu tek kada je umro i napisana je bez ijedne jedine suze. Ovaj moj sedmi roman zatvorio je sve prethodne. Trenutno ne pišem i ne patim zbog toga. Mene je patnja naterala da pišem knjige“, rekao je Šalandon u jednom od intervjua.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike