U trendu

“Geopoetika” objavila novu knjigu Erlenda Lua

BEOGRAD – Izdavačka kuća “Geopoetika” objavila je novu knjigu Erlenda Lua “Životinje u Africi”, najradikalniju i najslojevitiju knjigu poznatog norveškog autora, u kojoj on, prema rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, pokazuje apsurd ljudskog života sa svim elementima saspens romana i komedije situacije.
“U većini mojih knjiga naći ćete društveni komentar. Mnogo je loših aspekata našeg načina života. Svet se razvija na mnogo načina. Definitivno svet napreduje, ljudi mogu da se oslobode siromaštva, mogu da se obrazuju i dođu do određenog standarda, ali mi živimo u doba kolektivne nebrige, mi silujemo prirodu i to me strašno ljuti i čini da se osećam umornim od života. Zato sam napisao knjigu ‘Životinje u Africi’, divlju farsu o ljudima koji su svet pretvorili u užasno mesto u svom pokušaju da ga učine boljim”, rekao je Lu u jednom intervjuu.
Novakov Sibinovićeva naglašava da je knjiga “Životinje u Africi” vrlo radikalna, da je ona Luov vapaj i šok terapija.
Nekoliko pojedinaca – zubar, biolog, filmski montažer i policijska istražiteljka, napuštaju svoj dotadašnji život obuzeti neobičnim sklonostima i idejama.
Lu, uvidevši da čitaoci nisu dovoljno shvatili poruku njegove knjige “Dopler”, odlučuje se za krajnju radikalizaciju.
Očuvanje životne sredine, afrički turizam bizarnog sadržaja, leopard-fetišizam, sodomija na kenijskom tlu, muž koji postaje homoseksualac, gubitak ruke, noge, života – sve je to, kako ističe Sibinovićeva, deo “ovog luovskog cirkusa koji je istovremeno zastrašujuće i opominjuće ozbiljan i urnebesno smešan”.
Tema knjige je licemerje čovečanstva danas, te tako u Skandinaviji, zemljama u kojima je naviša rodna ravnopravnost, mobing na poslu je ako se nekome stavi ruka na rame, a s druge strane, primećuje Lu, “silujemo prirodu svakodnevno”.
Kako su primetili kritičari, “Životinje u Africi” je izvanredna satira izvitoperenog idealizma i svakodnevnice u današnjem društvu.

“U celoj knjizi Lu briljira svojim lakonskim humorom, parodira savremeni terapijski i organizacioni jezik na vrhunski način, pokazuje ispraznost svih fraza, rasvetljava našu društvenu igru, sklonost da kitimo stvarnost kako bismo se i sebi i drugima predstavili boljim”, ocenili su kritičari.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike