Medenica: Govorimo o manjku ljubavi, mržnja je dominantnija

BEOGRAD – Tribina „Na kafi sa psihologom“ u organizaciji Hemofarm fondacije održana je večeras u prepunom Dorćol platzuna temu „Samo nam je ljubav potrebna“.

Razgovaralo se o „Danu zaljubljenih“, „Svetom Trifunu“ ili „Svetom Valentinu“ – kako je kome drago, s namerom da se, kako su istakli govornici, podseti javnost da ljubav kao i život treba slaviti svaki dan.

Tema su bili partnerski, porodični, prijateljski odnosi, koliko pomenuti praznik pomaže ili odmaže opštoj otvorenosti…

Prema mišljenju Ane Marije Roši, rediteljke nagrađivanog filma „Ajvar“, praznik je komercijalan i bizaran, postao je ozbiljna industrija kako bi se potrošilo što više para, a da je „zaljubljenost“ nešto što u današnje vreme „veoma fali“, pa je ljudima lako „uvaliti“ komercijalnu stvar.

„Ovo nije dan ljubavi. Ta zaljubljenost je lako, bolesno stanje. Kod nas ‘Dana zaljubljenih’ kada smo bili mladi nije bilo, nije bilo nužno baš jednog dana pokazivati ljubav. Ali taj praznik nam je donelo ovo vreme, vreme koje je donelo otuđenost i poremećene odnose“, smatra Rošijeva.

Profesor i teatrolog Ivan Medenica podsetio je na ovogodišnji slogan „Počnimo ljubav iz početka“, ističući pritom da se on nije bavio „naivnim sentimentalnim načinom ljubavi“, već raspadom civilizacije, društvenih i partnerskih odnosa, te da je važnije isticati izostanak ljubavi, nego samo ljubav.

„Problem ovog sveta je izostanak međuljudskih kontakata, podrške, solidarnosti, vere u drugog… Mi na ovim prostorima nikada nismo imali kulturu dijaloga, mi živimo nepreživljene traume. Mržnja je dominantno osećanje. Svi nešto ili nekoga mrze“, smatra Medenica.

Momenat komercijalizacije praznika i ljubavi uopšte, ističe, odraz je kapitalizma.

Da je romantičarsko pojmanje ljubavi i dalje prisutno, smatra psihološkinja Sanda Stanković, a da su istaživanja pokazala da parovi u Srbiji visoko ocenjuju podršku.

„Mnogo su otvorenije mlađe generacije, od starijih koje su bile emotivno zatvorenije. Tako da u doba u kojem živimo, partnerski odnosi postali su poput oaze“, kazala je Stanković.

Medenica je ukazao na „krizu muškosti“ koja se pojavila u današnje vreme u odnosu na tradicionalni, patrijarhalni model koji nestaje.

„Realnost je da su žene svoja prava ostvarile, emancipacija se dešava, a živimo u vremenu šizofrenih neslućenih sloboda. S jedne strane imamo opsesivno-kompulsivan promiskuitet, a s druge patrijarhat, koji je ništa drugo nego patologija. Još se suočavamo sa slobodom“, ističe Medenica.

On smatra da savremeno potrošačko društvo nameće promiskuitet, a izazov je postao biti monogaman.

Kako je istakla Stankovićeva, prema istraživanjima, pomak ka ravnopravnosti u odnosima sve je veći, muškarci se otvaraju emotivno i preuzimaju ulogu u odnosu, i dodaje da je za skladan odnos potrebno da i muškarac i žena budu pođednako otvoreni ka svemu.

Domaćin tribine bio je psiholog i novinar nedeljnika „Vreme“ Dragan Ilić, koji je pokrenuo i pitanja kao što su ljubav u doba imejla, društvenih mreža i emotikonsa, kao i da li kada siromaštvo uđe na vrata „ljubav iskoči“ kroz prozor…

Ciklus tribina „Na kafi sa psihologom“ Hemofarm fondacija realizuje drugu godinu za redom, u partnerstvu sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.