BEOGRAD – Ministarstvo kulture i informisanja Srbije finansiralo je projekat kupovine specijalnih zaštitnih ormana za staru i retku građu Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, na osnovu mišljenja Gradske biblioteke Grada Beograda, saopšteno je danas iz Adligata.
U Udruženju Adligat nalazi se arhivska i bibliotečka građa prvorazrednog značaja koja će sada biti pohranjena u specijalnim protivpožarnim ormanima.
Prema rečima predsednika Udruženja Viktora Lazića, 13 specijalnih ormana stigli je iz Slovenije.
„Za njihovu nabavku ministarstvo je izdvojilo skoro milion dinara. Glavne osobine su im visok nivo bezbednosti od požara – do trideset minuta garancije za zaštitu papirnih materijala u slučaju požara od više hiljada stepeni, što je za Adligat od naročitog značaja. To su materijali koji ne postoje nigde drugde osim kod nas i njihovo oštećnje ili, ne daj Bože, nestanak, bio bi veliki udar na srpsku kulturu. Važna je uloga ovih ormana i u drugim vidovima povećane bezbednosti, to su zapravo svojevrsni sefovi za staru i retku građu“, rekao je Lazić.
Jasminka Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, podržala je projekat nabavke ovih ormana.
„Veoma sam zadovoljna što je ministarstvo uvažilo našu preporuku kao matične biblioteke. Dragocena građa, od prvorazrednog značaja za srpsku kulturu, mora biti zaštićena i čuvana u specijalnim uslovima, bez obzira u kojoj se instituciji nalazi. Iako građa o kojoj je reč nije posebno evidentirana kao zaštićena u skladu sa Zakonom, ona svakako ispunjava zakonske uslove za zaštitu sa više hiljada jedinica koje ispunjavaju uslove da budu proglašeni za kulturno dobro od nacionalnog značaja i više stotina jedinica koje ispunjavaju uslove da budu proglašene za kulturno dobro od izuzetnog značaja“, kazala je Ninkovljeva.
Ona je dodala da prema članu 2 Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi ova građa spada u kulturno nasleđe od posebnog interesa za Republiku Srbiju i kao takva uživa posebnu zaštitu, utvrđenu relevantnim zakonima prema kojima se ona štiti bez obzira na to da li je registrovana i evidentirana, i bez obzira na to ko je njen držalac i vlasnik.
„Zakon takođe propisuje da je zaštita stare i retke bibliotečke građe delatnost od opšteg interesa, te su samim tim aktivnosti i projekti Udruženja Adligat u vezi sa zaštitom stare i retke građe takođe delatnost od opšteg interesa“, kazala je Jasminka Ninkov.
Između ostalog, u Adligatu se nalazi više srpskih dokumenata i predmeta iz XIV veka, više od 1.000 stranica ratnih dnevnika i ratna dokumentacija Crvenog krsta Kraljevine Srbije iz 1914. godine, kao i više od dve hiljade publikacija ratne štampe 1914-1918, što predstavlja jednu od njaznačajnijih zbirki srpske ratne štampe čiju je digitalizaciju podržala Britanska biblioteka iz Londona.
U Muzeju srpske književnosti i Muzeju knjige i putovanja koji su otvoreni pod okriljem Udruženja Adligat nalazi se četrdeset legata, biblioteka celina i zbirki najznačajnijih srpskih porodica i intelektualaca.
To su, na primer zbirke porodica Garašanin i Tartalja, legati porodica Leko, Žigon i Bešević, zatim legati Milovana Danojlića, Miodraga Pavlovića, Pere Zubca, Ljubivoja Ršumovića, Nikole Kusovca, Petra Pajića, Petera Urbana, Srbe Ignjatovića, Ivana Bekjareva, profesora Bogdana Terzića i Ileane Čure…
Pomoćnik ministra kulture Dejan Masliković izjavio je da je naročito važno da se, pored stare i retke građe, zaštite i biblioteke mnogih značajnih srpskih pisaca, često s njihovim pečatima, potpisima i marginalijama, kao na primer knjige iz ličnih biblioteka Jovana Dučića, Dobrice Ćosića, Marka Ristića, Momčila Nastasijevića itd.
Masliković ističe i posvećenost Ministarstva kulture očuvanju nacionalne baštine i navadi da je svako ovakvo ulaganje, zapravo ulaganje u budućnost.
„U fondu Adligata nalazi se i više od hiljadu srpskih publikacija štampanih pre 1867, koje prema važećem zakonu automatski spadaju u staru i retku knjigu, kao i veliki broj stranih publikacija štampanih pre 1800. godine. Dragocen je fond i od pedeset knjiga na rusko-slovenskom u srpskoj upotrebi, kao i više od tri hiljade publikacija ratne štampe iz Drugog svetskog rata. Tu je i više od hiljadu publikacija emigrantskih izdanja objavljenih van teritorije Republike Srbije, sačuvanih u malom broju primeraka u posebnoj Biblioteci dijaspore, originalna pisma Nikole Tesle i mnogo toga drugog“, kaže Masliković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com