Okrugli sto posvećen Kritičkom izdanju Andrićevih dela
BEOGRAD – U Zadužbini Ive Andrića danas je održan okrugli sto „Kritičko izdanje dela Ive Andrića: rezultati, kontekst, smernice“, na kome je razmatran značaj, ali i ukazano na nedostatke prvog kola pomenutog izdanja.
Predsednik Uređivačkog odbora „Kritičkog izdanja dela Ive Andrića“ akademik Miro Vuksanović je konstatovao da postoji tek poneko kritičko izdanje srpskih pisaca, najviše zahvaljujući agilnim pojedincima i zadužbinama, a da se pisci najbolje učvršćuju u svom jeziku i književnosti kojoj pripadaju ako postoje kritička izdanja njihovih dela.
Objavljeno je pet knjiga pripovedaka koje je srpski nobelovac za života objavio, a kritičko izdanje podrazumeva da se od prve beleške i ideje, koju je autor zapisao, pa pregledom svih izdanja, uporedi i dođe do kanonskog teksta gde se utvrđuje autentičan tekst i postupak pisca.
Upravnica Zadužbine Ive Andrića Žaneta Đukić Perišić je rekla da „izdavanje kritički priređenih dela klasika nacionalne tradicije vide kao jedan od načina očuvanja posebnosti srpske književne baštine“ i primetila da ni srpska kultura, ni naučna javnost, ni državne institucije nisu do sada imali previše sluha za ulaganje u izradu kritičkih izdanja dela srpskih pisaca niti za podržavanje razvoja tekstologije.
Ona je navela da je Zadužbina tokom četiri decenije postojanja ulagala velike napore i zamašna finansijska sredstva da se Andrićevo delo osvetli sa svih strana, rastumači, raščita i razume i da izrada Kritičkog izdanja predstavlja jednu vrstu misije i posebne posvećenosti.
Rukovodilac projekta i urednica izdanja prof. dr Zorica Nestorović je detaljno izložila hronologiju rada na Kritičkom izdanju, objasnivši da prvi tom obuhvata 54 pripovetke za potrebe kojih su konsultovali 1.450 izdanja i pri tome pronašli 184 nova izdanja.
Tako su, na primer, pronašli 74 nova izdanja pripovetke „Most na Žepi“.
Ona je pomenula da je Andrić o svemu vodio računa, do toga da je, na primer, sačuvao potvrdu da je neki paket poslao poštom, što im je pomoglo da rekonstruišu njegov postupak u radu.
Profesor Dušan Ivanić je u svom osvrtu na Kritičko izdanje primetio ogroman trud mahom mladih istraživača koji se Andrićem nisu ranije uopšte bavili.
On ima zamerke na naslovne strane, na strukturu aparata, nepotrebno umnožavanje istih tekstova, na zadržavanje štamparskih grešaka iz osnovnog izvora u tekstu kritičkog izdanja.
Skreće pažnju i da pojmove kanonski tekst, osnovni izvor i osnovni tekst treba uzimati kao tehničke, radne pojmove, i smatra da je trebalo više pažnje posvetiti interpunkciji i pravopisu, jer „kritičko izdanje podrazumeva i kritički odnos prema autoru i njegovim greškama“.
Ipak naglašava da je Kritičko izdanje Andrićevih dela dosad najpotpuniji i objedinjen uvid u piščevu radionicu, delom i u genezu tekstova.
Profesor Staniša Tutnjević smatra da je Kritičko izdanje „parcijalno rađen posao“, da je nejasno i neizvesno kako će taj projekat dalje da se odvija i da nijedno kritičko izdanje nema smisla raditi bez digitalizacije.
On je kao negativan primer naveo kritičko izdanje Vukovih dela, na šta je Vuksanović reagovao i podvukao da je tu zapravo reč o sabranim delima, dok je kao pozitivan primer pomenuo Kritičko izdanje dela Desanke Maksimović čiji je rukovodilac bio i gde se uporedo radila i digitalizacija.
Vuksanović je predložio da se osnuje Društvo za kritička izdanja srpskih pisaca i skrenuo pažnju da ođek na objavljivanje ovog vrednog izdanja nije bio naročit, kao i da bi bila „vrlo zanimljiva pripovest sa likovima koji su zdušno ometali pripremu i objavljivanje prvog kola Kritičkog izdanja dela Ive Andrića“.
„Ovo je neophodno za naučne radnike, za ljude koji izučavaju književnost, za sve koji predaju ili studiraju književnost, za one koji pišu naučne radove“, naglasio je Vuksanović i dodao da će referate sa okruglog stola objaviti u „Sveskama“ Zadužbine Ive Andrića.
U pripremi je drugo kolo koje će obuhvatiti pet knjiga u šest tomova sa Andrićevim pripovetkama koje nisu objavljene u knjigama.
Drugo kolo će biti pbjavljeno početkom naredne godine, a na njemu rade Nestorović, Milan Aleksić, Milan Potrebić, Milica Ćuković, Livija Ekmečić i Marija Blagojević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.