Površnost je dominantna estetika, novac u prvom planu
BEOGRAD – Književni kritičari Jasmina Vrbavac, Vesna Trijić i Nenad Šaponja razgovarali su danas na Sajmu knjiga o tome šta se desilo sa književnom kritikom u medijima, da li je ona zaista na margini kao što se obično govori, zašto je izgubila status i ulogu koju je imala sedamdesetih i osamdesetih godina u Srbiji i svetu i koja je njena funkcija danas.
Trijić je rekla da književna kritika više ne može da ima ulogu u određivanju sudbine književnog dela kao nekada i kakvu treba da ima.
„Ne može da se traži krivica za to. Radi se o civilizacijskom procesu i to nije slučaj samo u Srbiji, nego i u svetu. Promenio se način na koji živi književnost. Promenila se priroda književnog stvaralaštva, ne samo u stvaralaštvu, nego i u recepciji“, primetila je Trijić.
Knjizezvna kritika je, dodaje, nekada bila važnija zato što je drugačija bila recepcija.
„Književna kritika u medijima je bila prvi krug recepcije, prva reakcija na sveže objavljeno književno delo i književni kritičari su nekada bili prvi ešalon. Davali su glasa tome i onda su ta dela imala ođek kod publike. To danas ne postoji i o knjizezvnoj kritici ne treba više razmišljati u tim terminima“, rekla je Trijić.
Smatra da, ako danas govorimo o uticaju književne kritike na sudbinu dela, onda to može biti samo kroz dodeljivanje književnih nagrada i konstatovala i da se promenio “način na koji ljudi čitaju”.
Vrbavac je skrenula pažnju da su se promenili i mediji, da više nema klasičnih, konvencionalnih medija kao u 20. veku, gde je akcenat bio na dnevnoj štampi i nedeljnicima, u kojima su objavljivane književne kritike.
“Akcenat je sada na internetu i internet časopisima. Postoji još malo književnih časopisa, ali njih čita stručna publika. Težište se pomerilo sa medija kao što su knjiga, novine i magazini na internet”, rekla je Vrbavac.
Ona je pomenula da danas ima i mnogo blogera koji pišu o književnosti i da nije lako snaći se u svemu tome te treba dobro proceniti čiji sud je relevantan.
Šaponja, koji je 20 godina pisao književne kritike, a zatim osnovao izdavačku kuću “Agora” i svoje kritike i preporuke sada stavlja na korice knjiga, kaže da su nekada postojali i polemika i književni život, ali da danas to nije slučaj i podvukao da bez kritičkog mišljenja nema uređenog društva.
“Taj prvi ešalon je neophodan, jer pogledajte vi ovaj Sajam knjiga, 90 posto toga nije za čitanje”, naglasio je Šaponja, dodavši da problem počinje od “uređivačke politike države”.
Trijić je upitala da li u javnoj sferi Srbije danas možemo da govorimo o polemici pošto “ne postoji kultura dijaloga” i pomenula da su neke polemike čak iskonstruisane zarad reklame što je, smatra, opasno jer nema prave borbe oko vrednosti i značaja.
“U prvom planu danas je ideologija novca”, dodala je, a Vrbavac se nadovezala da je “površnost danas dominantna estetika”.
“Ogromna je književna produkcija i bez kritičara teško je snaći se u tome, odvojiti žito od kukolja”, rekla je Vrbavac, primetivši da u proteklih 10 godina možda je bilo svega dva ili tri remek dela u srpskoj književnosti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.