Promocija romana „Vila na Dedinju“ Ivana Ivanjija

BEOGRAD – U kafeu knjižare Delfi u SKC u Beogradu večeras je bio predstavljen najnoviji roman Ivana Ivanjija „Vila na Dedinju“ koji je, na svoju prvu zvaničnu promociju, stigao već u svom drugom izdanju.
Kafe je bio potpuno ispunjen, jer se Ivanji ubraja među veoma popularne pisce i većina romana koje je do sada objavio (desetak) doživeli su više izdanja.
Večeras su o ovom romanu nesvakidašnje „konstrukcije“, jer ga čine tri, na prvi pogled različite priče, čija je crvena nit jedna od raskošnih predratnih vila na Dedinju, govorili urednica knjige Jasmina Radojičić, književni kritičar Dušan Milijić i pisac Pavle Zelić, dok je medijator bila „Lagunina“ predstavnica za medije Tanja Vučković.
Prema njenim rečima, ovo je „važno delo poznatog književnika i prevodioca, svedoka vremena zla o kojem piše ( Drugi svetski rat i Holokaust), a impresionira da je i u 90. godini za godinu dana napisao knjigu od 525 strana.
„Uzimajući kao lajtmotiv ovog romana istoriju jedne vile i njenih žitelja od početka Drugog svetskog rata do naših dana, Ivanji ispisuje uzbudljivu priču o poreklu, o samospoznaji i istini koja uvek izađe na videlo bez obzira na sve pokušaje da se zataška To, dakle, nije samo priča o tajnama koje krije jedna vila u elitnom delu Beograda, već i priča o restituciji i o sudbini Jevreja i njihovih potomaka nakon Drugog svetskog rata“, istakla je Vučkovićeva.
Urednica Radojičić, kojoj je ovo treća Ivanjijeva knjiga kao urednice, istakla je da joj je bilo pravo zadovoljstvo da radi s tako obrazovanim književnikom koji je pri tome veoma prilježan pisac koji poseduje lak, zanimljiv stil, koji po mnogo čemu podseća na „Čarobni breg“ Tomasa Mana kao porodični roman.
„Isprepletene ljubavi, suparništva, interesi i mržnje otkrivaju sliku naše stvarnosti, za koju bi možda bilo bolje da je ostala tajna“, rekao je autor romana, koji je ovu knjigu smišljao više od deset godina.

On je objasnio da se veoma pažljivo informisao o onim oblastima kao što su robpotika i druge IT discipline koje su mu bile nepoznate, a bile su mu potrebne za prvi deo čija se radnja odvija u jednom sanatorijumu u kome se vrše eksperimenti sa čipovima na ljudima.

Ivanji je kazao da je dok se raspitivao o funkcionisanju tih naprava saznao da se takvi čipovi već koriste u SAD, a uveren je da na takvim pomagalima rade i druge velike sile.

Ti detalji o eksperimentima na pacijentima tog sanatorijuma su bili najzanimnljiviji njegovom mlađem kolegi po peru Pavlu Zeliću, jer se i sam bavi istraživanjima, ali lekova.

Zelića je oduševio Ivanjijev smisao za stvaranje gotičke atmosfere pune nekog neobjašnjivog straha prisutnog u tom sanatorijumu. On smatra da je Ivanji danas uSrbiji najbolji pisac porodičnih saga.

Ivanji je ispričao i da mu je građu za drugu priču dao sin generala Peka Dapcevića, koji mu je pričao o raskalašnom zivotu generalske dece poput njega, gde je bilo puno droge, što je bila glavna tema drugog dela romana u kome je otkrivena jedna tajna koju je krila vila.
Ivanji je objasnio da mu je najlakše bilo da napiše treći deo o spasavanju jednog moreplovca na Atlantiku, koga je skoro mrtvog iz čamca za spasavanje izvukao skiper jednog broda. Naime, za model skipera odabrao je svog unuka koji mu je detaljno objasnio sve o jahti kojom je plovio.
Uprkos godinama Ivanji je sa velikim entuzijaznom pričao o svom narednom romanu koji je svojevrstan nastavak romana „Milijarder“, jer govori o njegovim sinovima za koje nije znao da postoje, dok je bio živ. Ivanji se nada da će i taj roman možda do kraja ove godine biti završen i da će doživeti da bude štampan.

(Tanjug)

Napišite komentar