REKOVAC – Svetom liturgijom, koju je u manastirskoj crkvi služio vladika šumadijski Jovan, danas je u Kaleniću kod Rekovca, nastavljen 50. Sabor narodnog stvaralaštva „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, koga je sinoć u manastirskoj porti otvorio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ocenivši da je Sabor zaslužio duboki naklon i poštovanje.
„U onoj meri u kojoj zanamo da čuvamo našu kulturu, svoju tradiciju, svoju istoriju, samo u toj meri zaslužujemo da postojimo na istorijskoj sceni“, rekao je Vukosavljević.
Naši preci utkali su svoje znanja, entuzijazam, veru, optimizam i talenat u ideju srpske kulture, srpske države, ideju prosperiteta i napretka srpskog naroda i srpske države, dodao je on.
Naša je obaveza da čuvamo srpsku kulturu i državu, zadatak svake kulturne politike, svake duhovne elite, od prvog do poslednjeg čoveka, koji želi visoke vrednosti, standarde, koji veruje u istoriju svoga naroda, veruje u kvalitet, koji veruje u sebe, zadatk svih njih, a ima ih puno u našem narodu, je da ono što je nasleđeno od predaka bude sačuvano, bude obogaćeno duhom vremena u kome živimo, za generacije koje će doći iza nas, istakao je Vukosavljević.
„Kada čujemo tonove i zvuke iz našeg naroda, kada gledamo zdanja koja su podigli, to je samo delić raskoši srpske kulture“, rekao je Vukosavljević i istakao da srpska kultura pripada svakom Srbinu koji živi na ovim prostorima bez obzira na oblik vladavine koji danas vlada u ovom regionu.
Prostori se menjaju, ali granice duhovnih prostora, materijanog i nematerijalnog nasleđa, ostaju.
Srpski narod duboke tragove svog postojanja je ostavio od Svete gore, manastira Hilandara preko Makedonije, Crne Gore, Boke, Dubrovnika, Dalmacije, Bosne, Srbije, Hrvatske, Vojvodine, Šumadije, Sentandreje…, u kojima je srpska kultura doprinosila i drugim narodima.
„U korenu našeg indentiteta stoji kulturni i etički obrazac, kao što u prirodi vidimo oko sebe, da postoji razno cveće, sve je to cveće različitog mirisa, boja i oblika i kada se to prenese na polje kulture dobijamo veliki raspon duhovnog izraza srpske kulture od Matavuljeve Dalamacije, Kočićeve krajine, Borinog Vranja, do Petra Petrovića Njegoša“, rekao je Vukosavljević.
Ta raznolikost, ocenio je on, počiva na jedinstvu, na slovenskom i pravoslavnom identitetu, na našoj bogatoj srednjovekovnoj tradiciji ali i sadašnjosti, na hrabrosti, borbi za slobodu, ogromnim žrtvama koje su za tu slobodu i na istorijskoj sceni date i koje je svaka generacija duboko i tragično osetila.
„Kada danas vidim ove mlade ljude na ovom veličanstvenom Saboru duha, tradicije, pismenosti, kulture, muzike, pesme, igre, i kada obiđemo srpski kulturni prostor i vidimo druge manifestacije, vidimo da ovaj narod ima snagu i da ovaj narod ne postoji bez razloga na istorijskoj sceni“, rekao je ministar i dodao da moramo da čuvamo svoje pismo, ćirilicu.
Kultura je naša kuća, u kojoj smo rođeni, tu smo kuću od predaka nasledili, ona nam je stanište, utočšte i ishodište, a da bi bili otvoreni prema onima koji žive sa nama i oko nas, mi moramo ca budemo, svaki pojedinac, svako dete, odrastao čovek, svesni onoga što imamo i što smo nasledilije. Da bi razumeli džamiju, katoličku katedralu, Sinagogu, moramo da znamo i svaki kamen naših manastira, svaku ruku koja ih je oslikala i da znamo koje, kakava sila, kakva motivacija podigla ova velelepna zdanje. Kada to budemo znali znaćemo i mnogo više o kulturama ljudi sa kojima živim i treba da živima i koji nas okružuju regionalno i globalno, istako je Vukosavljević.
Srpska kultura ne sme da padne pod uticaj propisa akulturacije, pretapanja u drugačije funkcije, u neke drugačije kulturne modele, ali ne sme da padne ni u drugu klopku, da podigne visoke židove oko svoje bašte i da nevidi nikoga drugog, ocenio je Vukosavljević.
Svesni svog bogastva, u svojoj kući, svoji na svome, svoje tradicije, svojih vrlina, svojih mana, svoje etike, zagledani u budućnost, negujmo srpsku kuklturnu tradiciju, sa tom željom svima onima koji su doprineli da ova menifestacija postoji 50 godina, na ovom veličenatvenom mestu čestitam i želim svako dobro, istakao je Vukosavljević.
Nasa zajednička imenica je Srbija, srpski prosperitet, srpska kultura i njen identitet, poručio je Vukosavljević.
Danas, od 13 sati, na Letnjoj pozornici kraj Kalenićke reke nastupiće više od 20 kulturno umetničkih društva iz Srbije i inostarnstva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com